Еван Фурније је репрезентативну каријеру почео сребром на јуниорском првенству Европе, 2009. године. Изгубио је од Србије коју је са клупе водио Влада Јовановић, а играли су млади Дејан Мусли, Данило Анђушић, Немања Јарамаз, Бранислав Ђекић... На шампионату за младе, две године касније, освојио је бронзу. Дошло је време за рапорт сениорском тиму.
Светско првенство 2014? Опет Србија, само у полуфиналу. Она Александра Ђорђевића, Милоша Теодосића и компаније. Ипак, Фурније је окачио бронзану медаљу око врата. Следеће године, на Евробаскету у Француској, избацили су га Шпанци. Опет је треће место утеха. Хронолошки стижемо до Мундобаскета у Кини. Фурније игра сјајно, али је опет трећи. Ово већ постаје проблем.
Коначно је пробио и ту баријеру на Олимпијским играма, дошао је до финала против Америке што је вредно злата, само што, једноставно, није злато. И онда, у Берлину, све се поклопило. Много је среће имала Француска, стигла до финала против неке нове, слабије Шпаније...
- Разочарани смо. Много смо разочарани – каже нам Фурније после још једне пропуштене прилике. Шпанија је била много боља од његове Француске.
- Одбрана није била добра – цедио је речи ас Њујорка.
Фалио је само један корак за велики, историјски успех репрезентације у којој нема Тонија Паркера и Бориса Дијаоа (барем не као играча).
- Недостаје нам много. Учимо из искуства. Нажалост, нећемо имати још много шанси. Посебно не сада када је Евробаскет на сваке четири године. Морамо да играмо боље. Нисмо се показали на највећој сцени, што је веома разочаравајуће.
Французи су, ипак, освојили сребро што је сјајно. Фурније ће памтити Евробаскет по...
- По поразу – објашњава паклени шутер. - То је једино што могу да кажем. Још је свеже. Можда ћу се другачије осећати за десет година, али сада је туга због пропуштене шансе.
Хуанчо Ернангомез, НБА колега, погађао је невероватне шутеве, завршио меч са седам тројки...
- Он је добар играч, сјајан шутер. Није тако шутирао током турнира. Када је погодио прве, морали смо да знамо. Правили смо грешке на њему. Када је добио на самопоуздању, било је касно.
Шпанија је овог лета освојила све, у свим категоријама. А и сениори стално узимају медаље, неретко оне најсјајније.
- Имају начин на који играју. Имају другачију академију. Стварно играју онолико колико могу, не раде ништа што не умеју. Имају сјајан стручни штаб, много искуства. Они су најстрпљивији тим у нападу. Иду до истека напада скоро у сваком поседу. И увек ће пронаћи некога. Најбољи су били. Можда јесте изненађујуће, али су пронашли начин.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.