Стефана Којића ћерка обавезала на победе

За ће бити најлепша успомена. Док ће се већина 2020. године на измаку сећати највише по коронавирусу, Стефан Којић памтиће је по лепом. Кошаркаш Лимана почетком септембра за време првих постпандемијских турнира светске серије ФИБА, постао је отац.

- Ух било је прилично стресно. Супрузи је прошао термин, ја треба да идем у Дебрецин. Јулијана, у жељи да ме мало поштеди, првог дана кад смо стигли у Мађарску није хтела да ми јави да је у болници. А онда нам је живот улепшала Ника – прича Којић успомену за сва времена.

С обзиром да је ћерка добила име по богињи победе, отац је био у обавези да освоји пехар. Лиман је тријумфовао, а Којић је у финалу постигао девет поена и имао 13 скокова, заслуживши и трофеј МВП играча.

- Баш сви су у Дебрецину прокоментарисали да немам избор, већ да морам да победим.

Којић је пример да „у сваком злу има нешто добро”. Мањи број турнира и тренинга на једној страни много односи, али њему омогућава да знатно више ужива у игрању са Ником.

- Мени је организација мало тежа, јер сам за разлику од другова из екипе из Шапца. Тренирамо четири пута недељно, кад су два везана дана преспавам у Новом Саду. Остатак недеље сам код куће, због ситуације се мало и крећемо.

Сви наши представници су пред полазак на Мастерс два пута тестирани, по доласку у Џеду добили су још два негативна налаза.

- Последње две године нас је по правилу пред завршни турнир нешто избацивало из колосека. За сада је све ОК, надам се да ће тако и остати – каже Којић.

Уз српске тимове, два представника има Литванија, Летонци су показали квалитет, Њујорчани заслужују респект... На питање о конкуренцији и прогнозама пред сутрашњи старт турнира, Којић одговара:

- Незгодно је прогнозирати. По резултатима и играма предњачили смо Рига и ми, али на окупу је 12 најбољих тимова на свету, детаљи одлучују.

Зато кад се прича о амбицијама јасно каже:

- Колико сам само био разочаран после пораза од Риге у финалу у Дохи... Имали смо пет поена разлике и једноставно лопта за последњи, победнички поен „није хтела да уђе”. Три дана ми је требало да се опоравим. Зато нас ништа осим освајања завршног Мастерса серије не би задовољило!