Неколико је сјајних прича са фајналфора Лиге шампиона у Билбау. Али, увек мора да постоји најбоља.
Није то класа Марселиња Уертаса, већ његове сузе по освајању титуле са екипом Тенерифа и након што су га саиграчи опколили грлећи га када је проглашен за МВП финала.
- Када погледате његову каријеру пре доласка у Тенерифе, било је много компликовано – објашњавао је Дејан Тодоровић, пресрећним гласом, док је прослављао освајање вредног трофеја, величину славног саиграча. – Реално, човек је изнео сезону са 38 година на својим плећима. Свако нормалан би тако реаговао. Он је таква класа да је то невероватно.
Дугогодишњи играч Басконије, Барселоне, Лејкерса, такође је покушао да објасни из које дубине душе су потекле сузе.
- Благословен сам што могу да радим оно што волим, и даље са истом амбицијом. Сам себе гурам напред. Много тога сам прошао и пресрећан сам што сам овде, што могу да се борим, да помажем младима. Чиста срећа – рекао је човек који за неколико дана пуни 39 година.
Друга величанствена прича протеклог викенда су навијачи. Не толико њихова песма, или број, па чак и непромењена страст према свом тиму када се пролази у финале и када се губи у истом.
Већ однос према противнику. Фанови Манресе, њих више од 6000, после финала и песме својим љубимцима, у глас су запевали ”Тенерифе, Тенерифе!” Ко није видео, вероватно не би веровао.
- Мањевише је то поштовање присутно код свих шпанских клубова. Није баш као код нас – смеје се пресрећни Тодоровић, мада његов тренер Ћус Видорета том гесту придаје већи значај:
- Никада им то нећу заборавити. Хвала свима!
Генерално, емоције су избијале из Билбао арене. Чак и код председника клуба.
- Како да не. После прошлогодишњег пораза... – наставља потенцијални српски репрезентативац који је и сам прошао безброј недаћа са повредама колена. - Посебно је било емоција са моје стране. Сада сам једноставно пресрећан. Ова титула заслужује озбиљну прославу, али мораћемо мало, јер у среду већ имамо важну утакмицу.
У последња два кола Ендеса лиге, Тенерифе ће се борити за трећечетврто место и предност домаћег терена у плејофу. Начин на који су играли ово финале показује да увек знају шта раде момци у жутим дресовима.
- Ћус Видорета је један од топ три тренера у Шпанији. То се зна. Сада имамо обавезе у АЦБ лиги – додаје Тодоровић који је славио огрнут српском заставом. Још један од ”хајлајтса” овог турнира, барем за нас.
Ту је и онај део који нема много везе са емоцијама. Вредан милион евра колика је награда за победника Лиге шампиона.
- Биће нешто, ја се надам. Генерални менаџер је добар човек – насмејао се наглас Тодоровић срећан на питање о евентуалном бонусу. Мада, ради се о нечем већем...
МОНЕКЕ: НЕ ЖЕЛИМ ДА РАЗМИШЉАМ О КРАЈУ, АЛИ ЗНАМ ДА СЕ БЛИЖИ
Чиме Монеке, МВП Лиге шампиона, једно је од највећих откровења у шпанској кошарци. Нигеријац који игра са невероватном енергијом, после меча је давао изјаве и емотивно причао о данима у Манреси. Као да се опрашта на крају сезоне. Тачније, дословно је то и рекао:
- Манреса је за мене чиста срећа, дивна сећања. Не желим сада да размишљам о крају, али знам да се ближи – причао је велики борац.
Навијачи Манресе у Баскији су поставили висок стандард како се подржава клуб и истовремено цени противник.
- То су најбољи навијачи у Европи. Учинили су крај утакмице само још емотивнијим, још ми је теже пало то што им нисмо омогућили да славе победу – додао је Монеке који је, нема дилеме, на мети најбогатијих клубова.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.