Почетна / Кошарка / Евролига

Мицић: Није живот само кошарка

Сјајни организатор игре Ефеса пред меч са Црвеном звездом истиче да обожава кошарку, али да постоје и важније ствари у животу
ФОТО: Евролига

Две поруке биле су довољне да се са Василијем Мицићем прецизирамо време за интервју пре него што крене на мегдан Црвеној звезди. Тако је било и у времену када је играо за Мегу, тако је и сада када је један од најбољих организатора игре у Европи, када уз Шејна Ларкина носи игру моћног Ефеса и има резервисан дрес државног тима Србије. Неке ствари код сјајног организатора игре се нису мењале, иако то више није исти Васа Мицић. Што је и природно. И даље је то културан, лепо васпитан и елоквентан момак, реалан и сигуран у себе. Али са тотално другачијим погледом на свет око себе. Што ће и читаоцима ових редова бити јасно.

Као идеалан термин за разговор, наметнуо се пут на тренинг, када добро познате гужве у Истанбулу дају више него довољно простора за све приче и мисли. Иако још увек тренирају на простору старе фабрике Ефеса и не треба му превише времена да стигне, било је више него довољно да се прођу све актуелне теме. План је био да се највећи део разговора посвети мечу у Арени. Али, стицајем околности то се веома брзо променило.

Како ред налаже, нашег сјајног аса смо прво питали за здравље. Каква је ситуација са повредом скочног зглоба, због које је последњи евролигашки меч играо 3. јануара.

- Неких седам дана сам у тренажном процесу, већ неколико дана радим са екипом, пет на пет. Надам се да ћу играти против Звезде, требало би све да буде ОК - рекао је Мицић.

А онда се све окренуло. После питања како је поднео да буде одвојен од терена, разговор је отишао у тотално другу страну.

- Пауза ми је баш пријала, већ две године нисам стао. Нико није срећан када се повреди, а моја рехабилитација је захтевала само мировање. Утисак ми је да не играм више од месец дана, с обзиром колико је утакмица било у том периоду. А, нема ме свега неколико недеља. Одморио сам тело, већ сам био у црвеном, што се каже и предах је дошао у идеалном тренутку. Екипа је гурала одлично, победили смо све утакмице, тако да је све било како треба.

Дакле, само опуштање, ништа нервоза, био је коментар којим је отворена нека друга прича. Много више животна, неко кошаркашка.

- Знаш, око кошарке се ја генерално никада не нервирам. То што смо побеђивали, само је још више допринело том осећају.

Био је то одговор који се не чује често из уста играча, па смо Мицића замоли да нам појасни како он поставља ствари и успели да му отворимо душу.

- Схватио сам шта је кошарка. Због тога и тако размишљам. Много пута сам чуо како многи причају, кошарка је живот. Али мислим да то није истина. То је лепа ствар којом ми имамо задовољство да се бавимо. Обожавам кошарку, волео бих да је играм што дуже. Све то стоји. Али сматрам да је велика заблуда када се каже да је то живот и да нам кроји животе. Постоје друге ствари, много битније у животу. Привилегија је када имаш прилику да се бавиш са нечим што волиш. Али то није примарна ствар у мом животу. Стоји то да кошарку волим, да играм на највишем европском нивоу, али има важнијих ствари. То је мој угао гледања.

Питање, шта је примарно Васи Мицићу наметнуло се само од себе.

- Важан ми је живот, да ме све што радим ван кошарке растерећује до те мере, да када дођем на терен, само уживам. Начин на који се ми развијамо у Србији као играчи, полази од онога што сам прво рекао. Намеће нам се прича да је кошарка живот, да мораш да пролијеш крв да би дошао до успеха. Не кажем да нисам пролазио тешке моменте, али имао сам и много теже, који нису имали никакве везе са кошарком. А, са друге стране, не слажем се и да свако мора да пролије крв да би дошао до неких висина. На крају крајева, све што дубље улазиш у свет професионалне кошарке, то је однос све суровији. Људи уопште немају обзира према нама. Што је негде све разумљиво, ипак то је бизнис. Изгубиш време за породицу. 

Истакавши да му тај однос не смета, и да му није циљ да нешто кука, сјајни плеј је наставио излагање:

- Само желим да кажем да ми је примарно дружење са породицом, пријатељима и улагање у себе. Кошарка је свакако ту, 24 сата, свакога дана. Увек сам важио за некога ко је константно учио о кошарци, другим играчима и слично. Тим знањем увек могу и да се похвалим, али сада другачије постављам ствари. 

Да ли са утакмицама на свака два дана, уопште има простора за те друге ствари, било је логично потпитање.

- Нађе се времена. Зато и кажем да ми је ових неколико седмица баш пријало. Играчи обично сваку повреду доживе трагично. Онда крену да сумњају у себе, питају се да ли ће испасти из ритма. А заправо све само стоји и све је исто. Само је проблем колико си сигуран и да ли се плашиш те неке промене. Зато сам време које сам имао искористио за уживање. Био сам са својима, тренирао индивидуално, радио на телу и глави.

Све што је до сада прошао и што га са 26 година чини ветераном, даје посебну тежину његовом речима.

- Истина је да постоји много ствари које могу да ставим на талон и да објасним зашто тако размишљам, па чак и хронолошки да их наводим и објашњавам. Међутим, ниједну ту животну ситуацији, која је са стране изгледала као велика, као што је то рецимо тежа повреда, да ли ситуација после Бајерна или ситуација са мајком, када људи кажу логично је да те погоди и доведу до неких промена, не посматрам тако. Мени није потребан неки подстрек да бих рекао како размишљам. Све што кажем, искрено мислим. Све промене које су дошле у мени, дошле су са временом и са разлогом. У то верујем и то ми се свиђа. На крају крајева, ако морам да се мерим и кроз кошарку, тренутно играм најбоље у каријери. Кажем, ако мора кроз ту призму да се гледа. Пошто, не мерим себе кроз кошарку. Кроз моје успехе, кроз моје медаље и титуле. Сви смо ми исти и то што смо нешто освојили, не ставља нас аутоматски изнад некога. Тако барем ја постављам ствари - искрен је Василије Мицић. А. Тодоровић

 

Испијена лица саиграча

 

Играчи све више подсећају на модерне гладијаторе. Игра се готово на свака два дана, а на њима је да изађу, да се боре, дају максимум и забаве масу.

- Баш сам на ту тему недавно причао са саиграчима. Први пут сам у ове две недеље имао прилику да се дистанцирам и погледам своју екипу. Ми смо у овом тренутку први у Турској, први у Евролиги. То се никада није десило у историји клуба. Са стране, све је то бајно и сјајно. Међутим, лица мојих саиграча и тренера су толико испијена и без емоција, да схватиш да је то на папиру у реду. А да си ти у ствари у једној машини која те меље и коју мораш да пратиш. Колико то успеваш, зависи и шта ћеш да урадиш. Што више се освежиш за следећу утакмицу, имаш прилику да је одиграш добро. Што више останеш заробљен у лошем издању или фасциниран неком својом добром партијом, одмах каскаш за следећом утакмицом. Оно што нас одликује, ове сезоне је то што смо сви некако гладни, сви смо мотивисани и онда све то изгледа добро. Први пут сам се повукао и схватио колико је ритам суров, али кукања нема. То мораш да прихватиш, да водиш рачуна о свом телу иако то не гарантује да ћеш проћи без повреде. Али шта је до тебе, мораш да урадиш.

 

 

Мораш да се ресетујеш

 

Како паклени ритам изгледа у пракси Мицић је објаснио на примеру Ефеса, после велике победе у Мадриду у прошлом колу.

- Нема времена за уживање. Ако изађеш напоље и мало се опустиш, ти си већ у проблему за следећу утакмицу, што се нама десило за Бешикташ. Момци изашли мало у Мадриду, победио се Реал после 15 година и дођеш кући, ривал те чека, спрема се седам дана и изненади те. Реалност је да после победе или пораза, одмах мораш да се ресетујеш. Наш скор одлично звучи, али није гаранција ничега. Многи су сумњали да ли можемо да поновимо успех из прошле сезоне, али задржали смо тим, сви су у добром ритму, а све долази из самопоуздања које се гради. 

 

Ланчана реакција

 

Ефес је дуго важио за средину, дођеш, узмеш велике паре, а ништа не урадиш. Сада се то променило.

- То ме је одвлачило од доласка, али са друге стране ме додатно мотивисало. Сви смо ланчано мењали поглед и десиле су се добре ствари. Ни ја нисам веровао да може да буде оволико добро, али ништа није случајно. Сваки играч има карактер и одговорност, према себи и екипи. Клуб је то препознао и задржао цео тим. Драго ми је због клуба и свих нас. Надам се да ће трајати.

 

Вера у себе

 

На листи фаворита за трон Евролиге, Ефес је сада на првом месту.

- Сувише је рано отварати ту тему. Како изгледамо, логично је да се тако прича. Али знам и како изгледа плеј-оф, већ две године сам га играо. Сви су мотивисани, једна утакмица мења све, много је непредвидивих фактора. Међутим, ако верујеш у себе, може свашта да се деси.

 

Звезда је увек опасна

 

Ефес стиже у Београд после кикса од Бешикташа у продужетку. Био му је то тек други пораз у домаћем шампионату, а тек пети ове сезоне. Ипак, сваки пораз захтева реакцију, што није добра вест за црвено-беле.

- Црвена звезда игра добро, странци су бољи него у нашем првом мечу, тренер Шакота ради одличан посао. Пратио сам мало како играју. Види се да су чвршћи у одбрани, поједини играчи су са далеко више самопоуздања. Драго ми је због Звезде. Показала је велики напредак да се врати после пораза, побеђује у гостима, има играче који су жељни доказивања и због свега тога, увек је опасна. Лоренцо Браун сада изгледа тотално другачије, игра на сјајном нивоу, што је много важно. Цела Евролига кубури са тим плејмејкерима, а Звезда има једног од најбољих у Европи. У Београду су падале и много јаче екипе него што је Ефес сада. Али ми долазимо по победу. Нема ту шта. 

 

Невероватни фокус Ларкина

 

Шејн Ларкин је тренутно можда и најбољи играч Евролиге. Везао је четири признања МВП кола, што се никада није догодило. На питање, шта њега чини тако великим, Мицић каже:

- Пре свега, он је стварно добар момак. Није препотентан, арогантан или слично. Много људи ме пита за њега. Он у себи има тај неки невероватан фокус у себи када дођу утакмице. Тако нешто у животу нисам видео. Он толико лоше тренира, а онда дође утакмица и то је онда други човек. Док смо се упознавали, то је свима мало сметало. Али, сада је друга прича. Није ствар што он убацује 30 поена, већ са којим процентима он то ради. Има 60,70 одсто из игре што је невероватно. А сваки његов шут је из дриблинга, ван баланса или из пуног спринта. Али, тај његов фокус је невероватан. Види се да је победник, поред тих физикалија. Сигурно је најбржи у Евролиги, има сјајну контролу тела.

 

Упознавање са селектором

 

Србија има новог селектора у Игору Кокошкову. Мицић на то гледа као позитивну ствар која се десила за репрезентацију и играче.

- Не знам стварно пуно о Кокошкову, али знам да је добар човек и драго ми је што је прихватио позив. Имао сам прилику да се чујем са њим и то све иде својим током.

Да ли сте разговарали о улози у тиму или...

- Више је то била нека врста упознавања. Причали смо о неким стварима, али ништа конкретно.

Промењен је и стручни штаб репрезентације, а сада су ту Дејан Милојевић са којим је Мицић имао прилику да ради у Меги, као и Влада Јовановић.

- Владу не познајем, али сам чуо све најбоље. За Дејана ми је стварно драго. Заслужио је тај позив, много играча је прошло кроз његов систем у Меги и драго ми је што ћемо поново сарађивати.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.