Трибине су брзо била крцате, створила се критична маса, загрмео је бубањ из копа, а са разгласа кренули стихови - рачунајте на нас.
Гротло Делија је било спремно да прокључа. Да прокључа и прогута Жалгирис. Како су се смањивале бројке на семафору тако је расла тензија.
А, онда у секунди, велики обрт. На паркет је крочио легендарни Шарунас Јасикевичијус у пратњи свог стручног штаб.
Са трибина се проломио велики аплауз, господски и велики спортски гест публике, према четвороструком прваку Европе и једног од најбољих европских бекова свих времена.
Гануло је то чувеног Шараса. Кретајући се ка клупи, неколико пута је дизао руке и узвраћао аплауз.
Пре него што је паркет претворен у бојиште, публика је поздравила још једног госта, али свог Васу Мицића који је за шест месеци у црвено-велом дресу оставио неизбрисив траг, подигао две титуле и био део тима који је играо Топ 8.
Небојша Илић даровао га је дресом са његовим презименом, а Делије аплаузом. А, онда по обичају загрмела је песма Делија.
Химна Еврологе се није чула и спектакл је могао да почне. Трајао је до последњег секунда. Делије су поново показале своје најбоље лице.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.