Bertomeu o vajld kartama, Ligi šampiona, ruskim klubovima...

0

Izvršni direktor Evroloige govorio o najjačem evropskom klupskom takmičenju

FOTO: M. Rašić

Svake godine na fajnal-foru Evrolige, Đordi Bertomeu, prvi čovek ovog takmičenja, održi konferenciju za medije, upozna predstavnike sedme sile iz Evrope sa uspesima (nije ni logično da priča o nečem drugom) i planovima. Advokat iz Barselone je na sebi svojstven način uvek držao pod kontrolom narativ o kompaniji EKA i takmičenjima koja se igraju u njenoj organizaciji.

Ovoga puta je bio jednako odsečan, ali je iznad njega, hteo on to ili ne, lebdeo oblak sa velikim znakom pitanja. Da li će Bertomeu uopšte biti na čelu Evrolige posle ovog fajnal-fora u Beogradu? Da li će ga zameniti možda baš Dejan Bodiroga kao što kruži glasina?

Ali, zarad poštovanja aktuelne funkcije izvršnog direktora takmičenja u kojem igraju najveći timovi Evrope, tu temu ćemo odmah otkloniti iz dalje priče. Zapravo, sam Bertomeu će pokušati da je otkloni odgovorom na pitanje da li će voditi Evroligu:

- Ne znam. Od jula 2000. do sada klubovi odlučuju o meni. Za sada sam tu, ali u budućnosti ne znam. Ali, to nije ni bitno. Liga je jaka.

Sa podacima napisanim na papiru kao podsetnik, krenuo je:

- Utakmice u polufinalu su pokazale koliko je ova liga stabilna i jaka. Iako smo imali probleme prošlih sezona, kao liga smo uspeli da rastemo na svim nivoima. Vratili smo se u situaciju gde smo bili pre pandemije što se tiče prihoda.

U brojkama...

- Čak imamo i 12 odsto rast, što je dobar znak. Iako smo i ove sezone prošli kroz poteškoće sa ratom u Ukrajini, solidni smo. Porastao je i broj navijača. Interesovanje za Evroligu od 2018. do danas je porastao 24 odsto.

Bertomeu sa pozicije prvog čoveka takmičenja želi da sve bude još jače na dva polja:

- Hoćemo da kompletiramo mapu naših klubova vlasnika. Sada imamo 13 timova sa stabilnim prisustvom u Evroligi, a voleo bih da do početka sezone 2024/25 imamo 18. Da radimo na tome koja tržišta mogu da imaju stabilne timove, gde može da raste naš posao. Velika Britanija je i dalje naš plan. Podaci kažu da je popularnost skočila u Francuskoj i Nemačkoj. U Italiji imamo veliki prostor za napredak, posebno broja navijača.

Prozori nisu problem

Svake godine isto pitanje, krenuo je poznati grčki novinar Vasilis Skuntis i pomenuo odnose Evrolige i FIBA i kada će se nešto promeniti. Odnosno, da li se pozivanjem NBA u pomoć za rešavanje problema nešto dešava pozitivno.

- Posle Olimpijskih igara započeli smo pregovore kako da napredujemo. I dalje u vazduhu visi pitanje gde je potreban napredak. Verovatno to što je NBA uključena može da pomogne, ali verujem da Evropa može sama da reši svoj problem. Pitanje je šta želimo za evropsku košarku. Mi i FIBA imamo odgovornost. Ako razgovor uvek ide na ”prozore”, to je slab razgovor. Prozori nisu ključna stvar. Ako Evroliga poštuje prozore, neće rešiti problem takmičenja reprezentacija. To je mali problem. Imamo veću odgovornost kod strukture takmičenja. Ako timovi odmah po završetku sezone u domaćim ligama razmišljaju odmah da li će u BCL ili Evrokup/Evroligu, to nije normalno. To ide uz pritiske federacija i ponude, a mi to nismo želeli da igramo. To je zanimljiviji razgovor i korisnije za budućnost košarke. Možemo da dodamo još tema.

Druga sfera u kojoj Evroliga želi napredak je:

- Učiniti klubove stabilnijima. Moramo da generišemo više prihoda i da strogo kontrolišemo potrošnju. Investicije su nam potrebne, posebno u digitalnom svetu.

Ima još nekih ideja ”u fioci” Đordija Bertomeua i saradnika.

- Imamo brige zbog činjenice da neki klubovi imaju mnogo troškova što se tiče plata igrača i da nisu u balansu sa prihodima koje imaju. Svi to razumeju kao problem. Radimo na pojačavanju fer-pleja i razmišljamo o uvođenju seleri-kepa. Ništa o tome nije razgovarano sa igračima ili klubovima, samo postoje ideje. Ne možemo da imamo klubove koji troše više nego što zarađuju – pričao je Bertomeu.

Što se tiče tog seleri-kepa, počeo je pitanje kolega iz Litvanije... Ideja je da niko ne troši više od 60-65 odsto od svog budžeta na igrače, ali i dalje će bogatiji klubovi imati neuporedivo skuplje timove.

- Ako klub sme da plati 12 miliona, a neko drugi šest, to je pitanje tržišta. Problem je kada neko potroši više nego što može da zaradi. Pokušavamo da rešimo taj balans. A razlike u mogućnostima postoje svugde i uvek će postojati – objasnio je Bertomeu dodavši: - Ne utičemo na individualne ugovore klubova. Nema limita.

Kad smo već u priči o velikim budžetima, logično je da se krene sa temom dva srpska kluba u Evroligi. Zapravo, nikako nije logično, ali je hronološki tako razgovor tekao, a i vreme je da počnemo sa onim što je najvažnije za vas, čitaoce:

- Postojao je scenario da dva srpska kluba igraju u Evroligi – ako jedan osvoji ABA a jedan Evrokup. Ali nije se desilo. U budućnosti nije moguće. Ovaj region nam je važan iz očiglednih razloga. Beograd je posebno sjajno tržište, zato smo ovde. Imamo tim koji se takmiči Crvena zvezda, ali Partizan je bio sjajan i sada se opet vraća. U budućnosti je moguće da će oba igrati, ali u zavisnosti ako se poveća broj učesnika na 20. Ali ne očekujem dva kluba iz Beograda na stabilnoj bazi uskoro.

Da li će možda ABA dobiti vajld-kartu viška koja sad postoji kad ruski timovi ne budu igrali?

- ABA neće dobiti još jednu vajld-kartu. One se dele da imaju smisla za budućnost kluba i takmičenja. A ne po rankingu u jednoj ligi.

Naravno, malo ublažavanja priče:

- Balkan je veoma važan. Proizvodnja talenata je jedinstvena. Zato nam je bitno. Ali, tražimo prave kandidate na tržištima koji pomažu rast košarke i Evrolige. U ovim planovima Beograd ima mesto, ali onda dođemo ovde i vidimo da ima dva kandidata. Nemamo tržišta sa dva tima iz istog grada. U Nemačkoj imamo Berlin i Minhen. Da vidimo kako da pomognemo tržištu i obrnuto. Beograd nije fokus u tom smislu.

”Ali, sportski principi”...krenuo je kolega iz inostranstva.

- Dokazali smo da kada vidimo dobar projekat, solidan za sport, imaće prostor da igra kod nas. Ne želimo da se vratimo starim principima, da sportski rezultati budu jedini argument koji opravdavaju zašto neki tim igra takmičenje, za Evroligu je to prošlost. Moramo da podižemo kvalitet, da teramo klubove da investiraju. A sa evropskom sportskom tradicijom, ulaskom i izlaskom iz lige, to je teško. Mi imamo isti koncept, nećemo to promeniti. Ako neko ima projekat, mi ćemo razgovarati. Imamo primere Asvel, Virtus, Valensija... Oni će završiti u Evroligi.

Evroligi sa Bertomeuom?

- Pitajte klubove. Imaćemo Evroligu u ovom formatu sa istim timovima i igračima. Menadžment je za sada tu, ja sam tu dok klubovi ne žele da budem tu. M. N.

Ko igra Ligu šampiona, ne može do Evrolige

Evrokup je takmičenje koje će, izvesno je, ostati bez još dva tima za koje Evroliga odluči da su dobrodošli u višem rangu (dve vajld-karte odlaskom precrtavanjem ruskih klubova). Sa druge strane, Liga šampiona iz godine u godinu privlači sve više timova koji su se takmičili u Evrokupu.

- Ne plašim se toga – jasan je Bertomeu na pitanje da li bi zatvaranje Evrolige odvratilo klubove od igranja u Evrokupu. - Koncept zatvorene lige nisam pominjao. A oni koji odu u Ligu šampiona znaju da tako nikad neće igrati Evroligu. Ako im je plan da igraju Evroligu, po definiciji to je nemoguće.

Dve vajld-karte umesto ruskih klubova

Šta će se dešavati sa ruskim klubovima u Evroligi?

- Ne ignorišem činjenicu da postoje izazovi, posebno rat u Ukrajini i učešće ruskih timova u Evroligi i Evrokupu. To će biti rešeno uskoro. Moramo da pripremamo sledeću sezonu, da pripremamo kalendar. Mogu da pretpostavim da je teško da vidimo ruske timove sledeće sezone. Ako to bude slučaj, naš cilj kao menadžmenta lige je da damo dve vajld-karte na godinu dana. Ostaćemo sa istim formatom.

Kada će biti konačna odluka za ruske timove?

- Kad završimo sa fajnal-forom kreću pripreme za sledeću godinu. Odluka mora da bude doneta što pre. Verovatno nova dva kluba moraju to da znaju na vreme.

CSKA šalje signale da će igrati i sledeće sezone.

- Preživeće oni. Moramo da napravimo razliku. CSKA je suvlasnik lige, to im niko ne brani. Imamo problem sa ugovorom. Nemamo pravo da izbacimo CSKA iz vlasničke strukture, ali što se tiče učešća u takmičenju, viša sila se uključila. To što su rekli je legitimno. Ali, postoji realnost koju svi shvataju i što je veće od kapaciteta Evrolige. Pričamo o sankcijama. To su posledice odluka naših vlada.

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru