MAJERS I DANILOVIĆ - Nekad ljuti protivnici, sad veliki prijatelji

0

Karlton Majers, legenda italijanske košarke, tokom fajnal-fora je gost Predraga Danilovića

FOTO: Sportski žurnal, Arhiva

Retkost je da dva velika košarkaška protivnika, koji u igračkim danima nisu imali gotovo nikakvih dodirnih tačaka van parketa, postanu nerazdvojni prijatelji kao što je to slučaj sa Karltonom Majersom i Predragom Danilovićem.

Lična karta

IME I PREZIME: Karlton Majers

DATUM ROĐENJA: 30. mart 1971.

VISINA: 192 sm

POZICIJA: bek

KLUBOVI: Rimini, Pezaro, Fortitudo, Roma, Sijena, Valjadolid, San Patriđano

KLUPSKI TROFEJI: prvak Italije 2000, osvajač Kupa Italije 1998, dva Superkupa Italije (1998, 2004)

TROFEJI SA REPREZENTACIJOM: zlatna medalja na EP 1999, srebrna medalja na EP 1997.

INDIVIDUALNA PRIZNANJA: najbolji strelac Evrolige 1997, MVP i najbolji strelac FIBA Eurostara 1998, učesnik FIBA Eurostara (96, 98, 99), MVP italijanske lige (1994, 1997)...

Majers, nezadrživi košgeter, legenda italijanske košarke jedna je od brojnih znamenitih košarkaških ličnosti koje su ovih dana gosti Beograda. U njegovom slučaju, doduše, završni turnir Evrolige bio je samo dodatni povod za dolazak. Primarni je da se vidi i druži sa Danilovićem.

Nezaboravni su njihovi dueli iz dana kad su Fortitudo i Kinder (Virtus) bili u samom vrhu evropske košarke, poput Reala i Barse sada. Otprilike je to rivalstvo bilo, kao da imate dve velike svetske zvezde, jednu u Zvezdi, drugu u Partizanu. Na našu sreću, Danilović je iz duela, ne samo u klubu, već i reprezentaciji mnogo više puta izašao kao pobednik.

- Bio mi je veliki rival i to dobar. Uz njega sam rastao, a mislim da sam i ja njega naterao da bude bolji. Ja sam igrao za jedan, on za drugi bolonjski tim i svako od nas je silno želeo da pobedi. On je pobedio više puta, ali na kraju postojalo je veliko međusobno poštovanje. Sad to vreme je prošlo, u drugom smo periodu života. Svaki put kad ga vidim, zajedno provedemo divno vreme – rekao je Majers za Žurnal, neposredno po završetku polufinalnog meča Olimpijakosa i Efesa.

Pre osam godina Majers je bio specijalni gost na Sašinom oproštaju u Paladoci. Uz opasku da je i Danilović bio na njegovom, objasnio je kao je do toga došlo:

- Nema mnogo igrača koje respektujem. On je definitivno broj jedan na toj listi. Ne jedan od njih, već broj 1!

87 poena postigao je protiv Udina 26. januara 1995. (dvojke 22-14, trojke 19-9, bacanja 35-32)

94 indeks korisnosti koji je imao u meču sa Udinama

19,5 prosek poena u Palakanestru

39,4  odsto šuta za dva poena u Palananestru

51,4 odsto šuta za tri poena u Palakanestru

85,2 odsto šuta slobodnih bacanja u Palakanestru

637 utakmica u Palakanestru

Dotakli smo se i čuvene majstorice finalne serije 1998. godine u kojoj je Danilović trojkom uz faul Vilkinsa doneo Kinderu produžetak, zatim i trijumf za titulu. U tom meču naš as je ubacio 20, Italijan 27 poena.

- Imali smo mnogo bitaka, ali ukoliko moram da odaberem i kažem koja je bila moja najbolja utakmica, kako u napadu, tako i odbrani, rekao bih da je to upravo bila peta utakmica finalne serije. Saša je u njoj postigao samo četiri poena do trenutka kad sam tri minuta pre kraja morao da izađem iz igre zbog petog faula. Do tada nije mu bilo nimalo zabavno – uz osmeh je rekao Majers.

Zatim se priča povela o reprezentaciji i danima kad su svi najveći evropski asovi jedva čekali leto da bi igrali za državni tim.

- Za mene je igranje za svoju zemlju definitivno bila ogromna motivacija. Takođe, kako sa klubovima nisam mnogo osvajao, imao sam mogućnost da to učinim sa Italijom. Bio sam željan da igram što više utakmica, što više takmičenja da imam što više šansi da kući odnesem medalje. I doneo sam srebrnu i zlatnu, nosio zastavu na otvaranju olimpijskih igara... Uz reprezentovanje svoje zemlje, bila je to prilika za velika dostignuća. Razumem da sada ima mnogo utakmica, stresa, ali isto tako državni tim je nešto čemu ne možete da kažete NE.

Osećaj osvajanja sa reprezentacijom neuporediv je sa bilo čim. O tome svedoče i reči italijanskog asa.

- Na tim takmičenjima igrate protiv super atleta, velikih igrača. Ne samo iz Evrope, već i sveta. Svi znaju koliko je Jugoslavija košarkaški talentovana i posebna. Te 1999. pobedili smo ih u polufinalu. Uz svo poštovanje Španije, bila je to lakša utakmica. Pravo finale bilo je uvek protiv njih – rekao je Majers pokazujući na Danilovića i Divca, koji su sedeli u loži nedaleko od njega. – Kao i 1997. u Barseloni. Nije to bilo iznenađenje, jer nama je trebalo, meni je nedostajalo da osvojim nešto. I na putu ka tom cilju morali smo da savladamo najbolje. Činjenica da smo pobedili najbolje, značila je sa smo mi najbolji.

Majers je trenutno ambasador KONI (Italijanskog olimpijskog komiteta), u nekoliko gradova širom Apeninskog poluostrva organizuje i kampove decu od 6 do 14 godina u desetak sportova. Ali, na utakmice u Bolonji retko ide.

- Ove godine nisam bio. Definitivno ne na Virtusovim, ali nisam skoro bio ni na Fortitudovim. Nažalost, ove godine su ispali, ali sa dobrim programom bi mogli da se vrate u A1. Ali, ne odmah. Svi su često željni da se odmah vrate, ali to je zamka... Moraju da budu strpljivi i naprave program za sledeće dve, tri godine. A, onda ponovo da krenu ka vrhu.

Na kraju smo ga upitali o utiscima koje će poneti iz Beograda:

- Bilo je neverovatno. Osim Saše, sve je fenomenalno – nasmejao se Majers naglašavajući da je reč o internom peckanju dvojice košarkaških velikana.

Danilović: Jedan od najboljih protiv kojih sam igrao

O nesvakidašnjoj košarkaškoj priči u kojoj su dva velika ratnika sa suprotnih strana po završetku „vojevanja” postala bliski prijatelji, Predrag Danilović kaže:

- Među nama nije bilo ljubavi, ali je uvek bilo poštovanja. Karlton je jedan od najboljih igrača protiv kojih sam ikada igrao. O njegovoj veličini dovoljno govori da je nosio zastavu na Olimpijadi u Sidneju. Veoma smo dobri prijatelji i srećan sam što je ovde.

Da li ste se nekad tokom karijere družili?

- Nismo, ali smo se respektovali. Nikad jedan o drugome nismo rekli ni jednu ružnu reč. Ni javno, ni ovako, ali ljubavi nije bilo. Na terenu je bilo kako i treba da bude – rat – kaže legenda Kindera.

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru