Причи Ел мундо депортива о затварању Евролиге, претходила је анализа утицаја затварања најбољег клупског такмичења на домаће лиге. Повод је био аргумент оснивача пропале фудбалске Супер лиге да затварање не би било штетно на домаће шампионате.
Ел Мундо је поставио питање „да ли је Евролига утицала на здравље европских националних лига”? И одмах дао одговор: да и то врло негативно. И то не одмах кад је Евролига почела и пружала могућност такмичења шампионима и најбољим тимовима различитих домаћих лига, већ са смањењем броја учесника са 32 на које је данашњих 18 и ограничењем учешћа на основу резултатима клубова у својим земљама.
Пораст затворености елитног европског такмичења довела је до прогресивне девалвације националних лига. Разлог је лако уочити: ако нема могућности да вас резултат у вашој земљи „катапултира” према Евролиги, тешко је пронаћи инвеститора у ваш пројекат. Клубови ван Евролиге све се теже финансирају, а неки преживљавају тренирајући играче које ће морати да продају „великима”.
Тврдња је поткрепљена бројкама. Буџет Барселоне у сезони 2003/04 износио је између 12 и 13 милиона евра, а већина АЦБ лигаша имала је од четири до осам милиона. Сада су буџети барселоне и Реала око 40 милиона евра, а у АЦБ ретко који тим има пет 5 милиона, а неколико их има буџет од само два милиона.
За наглашавање неједнакости у шпанској кошарци Ел мундо криви
Евролигу јер је приход који доноси клубовима - Реалу, Барси и Басконији далеко од могућности да покрију огромне буџете.
Откако је Евролига увела сталне или привремене лиценце АЦБ лигу само једном је освојио тим који није играо Евролигу (Валенсија 2017.). У десет година пре 2000. године кад је Европска лига у била искључиво спортских заслуга АЦБ су освајала четири различита тима (Барселона четири, Реал три, Хувентуд два и једном Манреса). Исто се дешавало и са Купом краља. Од 2000. до данас само један освајач те године није играо Евролигу – Хувентуд 2008. У претходних десет година било је седам шампиона Басконија, Естудијантес и Барселона по два пута, и Валенсија, Хувентуд, Реал и Манреса.
Исте паралеле би се могле повући и на неке друге европске лиге – попут грчке, АБА или ВТБ. Разлог је по Ел мунду очигледан - велики повећавају приходе учешћем у Евролиги (трајним или привременим), остали имају много више потешкоћа у проналажењу спонзора и инвеститора. Јер, што би улагали у вас ако не можете да играте Евролигу, односно ако вам је раст ограничен? Такво ограничење, супротно суштини спорта, обесхрабрује клубове који не могу учествују.
Учинак Евролиге на АЦБ лигу и њене тимове је неоспоран, с тим што је шпанско такмичење успело да напредује захваљујући доброј организацији, чврстим савезницима као што су Ендеса и Мовистар и сјајној организацији њеним догађајима. Много су мрачнији изгледи у остатку Европе, где је Евролига пре две деценије претекла две водеће лиге попут Италије и Грчке, претворивши их у сенке онога што су биле. Само је Турска постигла напредак, иако су је економска криза и девалвација лире учиниле вратиле неколико корака уназад.
Закључак Ел мунда је да је Евролига била велико такмичење и кад није била затворена, кад је дуги низ година одржавала мешовити систем, са више места за оне са константниум резултатима (из Шпаније су на пример две екипе добијале место на три године ако су у претходне три године биле најбоље у АЦБ), али врата су била отворена свима који су то заслужили на терену. Затварањем приступних путева дави се остатак европске кошарке.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.