Andrea Trinkijeri, tokom visinskih priprema Bajerna u Italiji imao je posetu kolega iz turskog Trendbasketa. I kao i obično rezultat je – vrlo zanimljiv intervju u kom se osvrnuo i na rad u Partizanu.

Tweet

Iz Trinkijerijevog opširnog intervjua izdvojili smo delove koji će vam biti zanimljivi. Poput pitanja ko mu je bio najinspirativniji trener tokom vašeg napredovanja u karijeri?

- Bilo ih je mnogo. Da vam izdvojim jednog: Željko Obradović. Definitivno je bio broj jedan, ali možete naučiti od svih. Imao sam sreću da znam, da budem prijatelj sa Željkom, Jasikevičijus, toliko je dobrih trenera. Imenovanje jednog bilo bi potcenjivanje. Na primer, jako volim Gvardiolu. On nije košarkaški trener, ali smatram se sličnim: govorimo o različitim nivoima, ali i on je pazi na određene stvari.

Naravno nezaobilazna tema bio je vreme koje je proveo u taboru crno-belih.

- Bilo je to jedno od najvažnijih iskustava u mojoj karijeri. Bilo je tu mnogo stvari, jedan od mojih najkontroverznijih izbora, ali ujedno i najuspešniji potez koji sam povukao. Senzacionalno iskustvo. Došao sam u klub u teškoj situaciji. Uz mnogo našeg rada i bezuslovne ljubavi navijača prema klubu ispunili smo ciljeve. Sad je Partizan ozbiljan klub sa kvalitetnim igračima koji su napredovali u poslednjih godinu i po dana. Partizan je dobio obeštećenje za transfere za neke od svojih košarkaša – Marinkovića, Landejla. Osvojili smo tri trofeja i bili spremni da osvojimo još. Ovo je veoma težak zadatak, jer biti trener Partizana je nešto vrlo posebno. To je kao da ste trener jednog od velikih ekipa poput Reala i Bajerna u fudbalu. Vodio sam utakmice sa 20.000 navijača. Bilo je lepo, nezaboravno i mnogo me poboljšalo. Kad sam izabrao da odem u Partizan, svi su mi govorili “ali ti si lud”, “pijan si”. Znao sam da je to veliki rizik, ali želeo sam da naučim različite stvari, pa je bilo nezaboravno i lepo.

Na konstataciju da je Partizan je važan klub za evropsku košarku, Trinkijeri je „podigao glas” za oktavu više:

- Partizan je evropska košarka. Niko ne može da kaže ne klubu iza koga je preko dva miliona navijača u Evropi. Ali klub takođe treba da odluči šta želi da bude.

Usledilo je pitanje šta ga je dovelo u Bajern: finansijski i organizaciono održiva liga, pristup administracije Bajerna ili nešto treće...

- Ta dva događaja nisu povezana, nezavisni su jedan od drugog. Prvo sam odlučio da odem iz Partizana. Kao neko ko ima karijeru dužu od 25 godina, verujem da imam pravo da biram sa kim ću da radim. Kada sam zatvorio jednu knjigu, želeo sam da otvorim drugu i imao sam ispred sebe mogućnost da dođem u Bajern.

Posle nekoliko godina pauze, vratili ste se u Nemačku.

- Pa, Nemačka je vrlo specifična zemlja. To je zemlja velike discipline, sjajne organizacije. Sve ovo su stvari koje trener voli, jer je rad u organizovanom klubu san svakog trenera. Radim kao da sam ovde prvi put, želim da uživam ovako, ne želim previše da se osvrćem.  Moj posao je vrlo brz, sve se vrlo brzo menja. Znam zemlju. Minhen je oduvek bio fenomenalan grad, sličan Milanu, pa se osećam kao kod kuće. Svakog dana pristupam ovom iskustvu kao da je potpuno novo. I ne volim da nosim previše uspomena, jer su se stvari promenile: ja sam drugačiji, drugačija je Nemačka, drugačija je košarka ovde.

Pre nekoliko godina ste rekli da je BBL najperspektivnija domaća liga u Evropi posle ACB. A sad?

- BBL ostaje jedna od najbolje organizovanih liga sa najboljim standardima u pogledu teretana, publike i zabave u Evropi. Još malo nedostaje. Nadam se da ću pomoći u poboljšanju te nestale stvari. Po mom mišljenju, Nemačka je fudbalska zemlja. Ovo se nikada neće promeniti. Međutim, ako uspemo da napravimo atraktivnu košarku, možemo da zabavimo i bolje prodamo proizvod. U Nemačkoj vrlo malo nedostaje da se uradi nešto super: da se pronađe više oduševljenih obožavalaca.

Ciljevi sa Bajernom ove sezone?

- Da ispunimo sledeći zadatak: kad navijač dođe da gleda utakmicu, ne gledajući semafor kaže „ danas su dali sve od sebe”. Želim posvećen tim koji igra sa velikom strašću. Ali i vrlo agresivnu timsku košarku, nešto što može da oduševi navijače... Ne volim da obećam ono što ne mogu da garantujem. Ne mogu da garantujem da ćemo sve pobediti, ali mogu da obećam da ćemo učiniti sve da budemo najbolja verzija sebe.

Šta mislite o konceptu da se Evroliga igra u balonima?

- Ne znam. Mislim da bi trebalo da postoje razni planovi za to. Ako uporedite situaciju sa uobičajenim vremenima, to je nedostatak. Međutim, ako ga uporedite sa mesecima poput marta, aprila kada nije bilo zabave, to je prednost. Sve zavisi od vaših očekivanja i vaše polazne tačke.

Ove sezone neće biti navijača, ili će ih biti u malom broju u arenama. Da li mislite da će ova situacija uticati na snagu timova?

- Razmišljao sam o ovome. Napraviću vam primer: NBA se odlučio za balon. Kad je počelo, svi su govorili „nije ista stvar”, „igrati bez navijača, nije dobro”. I to je tačno. Ali sada je u plej-ofu svaka utakmica bolja od prethodne. Morate da znati da se život promenio. Kovid-19 je promenio postojanje milijardi ljudi. Dakle, više volim da igram bez navijača nego da uopšte ne igram. Ako me pitate šta bih voleo, voleo bih da imam 20.000 navijača u svakom meču. Mogu li ih dobiti? Ne. Ali govoreći „ne, bolje ne radi ništa”, poručujete „predati se”, „povući se”, „ne bori se”. Po mom mišljenju, već je dobro ako pokušamo da počnemo ispočetka. Navijači će nas gledati na televiziji, a onda ćemo se polako vraćati u normalu. LJudska rasa je i ranije doživljavala ovakve trenutke.