Мусли: У Малаги су људи стварно луди за кошарком, уживање је играти овде

Славила је Малага своје хероје. Момке који су после 11 година паузе, донели трофеј у „Мартин Карпена“ арену и оне који су после годину дана вратили Уникаху у Евролигу, такмичење које је без прекида 13 година узастопно играла.

Журка је почела још у току ноћи, кад су навијачи дошли на аеродром да поздраве изабранике Ђоана Плазе који су неколико сати раније славили у мајсторици финала Еврокупа против Валенсије. И то тако што су се вратили из двоцифреног заостатка. Два пута у току меча.

– Било је сјајно то на аеродрому, али посебан доживљај је била вожња отвореним аутобусом коју смо имали дан касније – причао нам је одушевљени Дејан Мусли, док је ишао са једног пријема на други.

У четвртак предвече су Мусли, Недовић и остатак тима у два аутобуса прошли кроз целу Малагу, отпоздрављали суграђанима којих је бивало све више како се ближило крајње одредиште – трг „Ла Марина”.

Ту су их чекали сви они људи који не пропуштају утакмице, сви они које је њихова победа обрадовала. И не само они.

– Овде су људи стварно луди за кошарком – наставио је причу Мусли.

– Увек су били уз нас, сваку утакмицу проживљавали са нама, и добре и лоше тренутке. Стварно живе за кошарку. Дворана је увек пуна. Увек је осам-девет хиљада, некада у Ендеса лиги и читавих 12. Нешто мање је умело да буде на Еврокупу, јер се играло радним данима. Али, и тада је долазило у просеку пет-шест хиљада.

Мусли је за тренутак застао, па додао:

– Стварно је уживање играти у таквом амбијенту.

Он је посебно уживао. Био је један од најзаслужнијих што је Уникаха дошла до четвртфинала Еврокупа. Толико добар да је заслужио место у идеалној петорици такмичења.

Али, није имао среће. Повредио се у првом мечу четвртфинала, против Бајерна у Минхену. У најважнијим утакмицама, морао је да седи са стране. И није му било лако.

– Сада се осећам феноменално, али до пре пар дана и није било тако. Наравно, био сам пресрећан због саиграча и целог тима, али истовремено и веома тужан јер не могу да им помогнем – готово уз уздах му се отело.

Потом је додао:

– Момци су мајсторски одиграли у Валенсији. Имали смо и среће, али чињеница је да смо паметније одиграли на крају и заслужено се радовали.

Кад се пробудим, не могу да поверујем где живим

Да ли је било и потребно поставити питање за живот ван кошарке у Малаги? Ипак јесмо и добили очекиван одговор.

– Све овде је предивно. Кад се пробудим ујутру, просто не могу да поверујем где живим – уз осмех је узвратио Мусли.