За разлику од Енглеза којима се фудбал прошле године „није вратио кући”, италијанском покрајином Емилијом с пуним правом од среде одјекује песма „кошарка се вратила кући”.
Страст и љубав са којом се у у Болоњи живи за кошарку праве огромну разлику у односу на шминкерски тим из Милана и зато је овај град престоница кошарке на Апенинском полуострву.
Виртус је управо тамо где га је огромна већина кошаркашких стручњака и заљубљеника видела на почетку сезоне. На победничком постољу, где га је и Евролига желела да би себи сачувала једну вајлд-карту коју ће уносно уновчити.
До ловора се Болоњези нису прошетали током сезоне, али су у завршници, кад је најпотребније били на нивоу славне историје, али и вредности тима додатно повећаном доласком двојице Армејаца.
Све то не би било довољно да црно-бели нису као и у данима највећих успеха имали „српски зачин”. Чаролија Милоша Теодосића је омађијала Турке, очарала болоњску публику и што је најважније обезбедила тријумф. На тај начин је коначно оправдано улагање од неколико десетина милиона долара у последњих пар година.
Серђо Скариоло сад ужива на ловорикама, за које је у великој мери заслужан Александар Ђорђевић који је пре три године инсистирао на Теодосићевом доласку.
Знајући да је управо он тај зачин који ће тим учинити шампионским убедио је председника и финансијера Масима Занетија да одреши кесу. Колико је био у праву потврдило се против Бурсе, али и током сезоне кад је све саиграче, па и звезде попут Белинелија, Вимса и Хекета чинио бољим.
Интер је победом над Јувентусом приграбио највећи део простора у италијанским медијима, оно мало што је остало кроз призму Теодосића посвећено је Болоњезима. Газета нашег аса назива феноменом, болоњско издање Коријереа наглашава „српски мађионичар је осветлио сцену”.
Кад прочитате такве хвалоспеве, сетите се колико смо повлашћени тиме што су нам потпуно природне сцене попут оне кад Милош држећи кћерку Петру прима трофеј, уз клицање десет хиљада егзалтираних Италијана „Емвипи, емвипи”... Имали смо и имамо плејаду вансеријских играча, али давно започету шампионску нит наших асова у последњих десет година нико није одржао тако као Теодосић, диригент без кога ЦСКА не би био непобедива армија, а Србија репрезентација са светским и олимпијским медаљама.
- Освајање Еврокупа и улазак у Евролигу је одувек био наш циљ. Прошле године нисмо успели, али смо заслужили другу шансу. Заиста сам поносан и срећан због начина на који смо извршили нашу мисију, али и како смо одиграли ово финале. Желим да упутим искрене честитке Бурси која је потврдио да је изузетан противник, протагониста одличног плејофа. Али, мој Виртус је био невероватан и заиста сам срећан - рекао је Теодосић, чаробњак који је Болоњу поново учинио кошаркашком престоницом.
У данима кад се (пре времена) увелико прича о Европском првенству и пренаглашава жеља да плави дођу до медаље, треба рећи да је најважније да Теодосић који се увек одазивао позиву у државни тим буде здрав. Јер, он је играч који прави разлику кад је најважније.
Ако сте то заборавили, погледајте снимак финала Еврокупа.
САМО ЈОШ ЈАЧИ
Према последњим информацијама, Виртус ће наставити са праксом коју је форсирао претходних година. Из сезоне у сезону тим ће бити све јачи и скупљи. Буџет ће са 23 милиона евра за следећу сезону скочити на 25 милиона.
Теодосић, Белинели, Јудо, Жаите, Хекет, Манион, Вимс... Сви имају уговоре који важе и за наредну сезону, што је већ једна од бољих евролигашких екипа. А биће само још јача.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.