Тежина пораза над Бургом још се осећала под сводовима култне Хале спортова. Док су пролазили ходницима, на лицима кошаркаша Партизана не да није било осмеха, већ је толико упадљив био изостанак било каквог израза.
А тек колико им није било до приче. Ипак, професионалци су. И неће побећи од питања. На нека, истина, неће имати одговор.
Баш као што ни Маркус Пејџ није имао.
После неколико минута разговора и ко зна колико оних: „како“, „зашто“ или „докле“, леворуки шутер је застао. Иза маске је чак заиграо и онај кисели осмех.
Готово разгорачио очи, па поновио...
- Колико год пута да ме питате, ја немам одговор. Да имам, урадио бих нешто на терену. Променио бих нешто и био најпаметнији човек овде – низале су се речи Маркуса Пејџа. Уз Немању Гордића, можда и једине светле тачке на мечу против Бурга.
Није улепшавао стварност, није имао проблем ни да призна да нешто не штима. Али, зашто и како... Е то су већ тешка питања.
Кренуо је испочетка – од утакмице са Бургом. Када смо га питали, шта се то тачно догодило на терену дворане „Ранко Жеравица“, Пејџ је слегнуо раменима.
Одговор је почео речима...
- Бург је изашао јако, посебно у нападу.
Ту је застао. Јасно је и њему било да та прича баш нема много смила. Зато је направио дигресију. Са јасним поводом.
- Ми ове сезоне нисмо најбољи нападачки тим. И даље се мучимо да ухватимо ритам. Ако и одбрана није довољно добра, то ствари чини доста компликованим. Зато улазимо у овако лоше ситуације.
Вратио се на утакмицу.
- Бург је убацио и неке тешке шутеве. Али, и ми смо направили много грешака. Без обзира колико добро смо играли у другом полувремену, где смо се борили, гребали, урадили много добрих ствари, нисмо успели да се вратимо из минуса од 17 поена. Нити било ко може тако нешто да очекује када игра против веома доброг тима. Посебно, јер су они били у јако добром ритму. Посебно нападачки.
И сам је рекао да су много грешили. Статистика је избројала 12 изгубљених лопти само у првом полувремену. Када је и утакмица решена. Да могу боље, црно-бели су показали у наставку. За других 20 минута погрешили су свега три пута!!! Исти ти играчи.
Тренер је огроман број грешака објаснио мањком концентрације, чак и потцењивањем ривала. А како он то објашава, питали смо Пејџа. Да ли било какво објашњење уопште и може да се да? Каже…
- Искрено, не знам како да објасним.
Јер…
- Многе од тих грешака биле су из непажње, потпуно неизнуђене. Није баш да је Бург у тим тренуцима играо не знам како јако у одбрани, па да су као резултат тога дошле те наше грешке.
Разлог би ипак могао да се пронађе.
- Једноставно, мањак концентрације. Нисмо ценили лопту довољно. Веома је фрустрирајуће.
Поновио је…
- Још не играмо најбољи напад, лопта не иде лако. Зато морамо да погађамо шутеве, па да покушамо да покупимо скокове у нападу. А ми губимо лопте на половини терена?! Не можеш да погодиш, а истовремено не можеш ништа ни да одбраниш?!
Још мало о тим изгубљеним лоптама.
- Вероватно је то одредило читав ток утакице.
Да ли је на ток утакмице утицало и то што су момци из Бурга у Београд дошли без тренинга, право из карантина. Да ли је то можда „уљукало” црно-беле, па да су се можда опустили више него што су смели. Да не употребимо баш речи – потценили ривала.
Пејџ има своје гледање на целу ситуацију.
- Знали смо колико је та утакмица била важна за нас. Разумели смо и њихову ситуацију, знали смо да су узбуђени што ће коначно заиграти. Али, ми смо бринули о томе како ми желимо да играмо. Ова утакмица је могла да нас пошаље у другу рунду Еврокупа. Могла је да промени све.
Али…
- Шта се десило, десило се. Поента је да нисмо размишљали о томе у каквој су ситуацији били момци из Бурга. Овај меч смо посматрали као сјајну прилику да победимо, да дођемо до трећег тријумфа, да изградимо нешто…
Ту је Пејџ застао, па спустио глас за неки децибел. Као да му се није допадало то што жели да каже, али ипак је морао да каже.
- Од само почетка као да нисмо кликнули. Ништа није кликнуло.
Зашто? Сад онај део са почетка приче.
- Да знам зашто, применио бих то на игри. У оваквим ситуацијама мора да се погледа видео.
Има и разлог зашто му баш ништа није јасно.
- Нисмо променили нападачке акције. Нисмо променили филозофију. И зато не постоји разлог зашто бисмо губили лопте на начин како ми то радимо.
Још већи је проблем јер ово није био први пут. Гледали смо сличне потопе против Борца, па и у Казању… Лекције се ипак не уче.
- На почетку ове утакмице нисам био у игри, али сам гледао са стране. И шта год да је био разлог… Није да су нас они притискали, нити да смо ми нешто променили. Једноставно је било лоше. Не знам!
Ту иде део са почетка приче.
- Волео бих да имам одговор.
И шта сад? Колико је све ово лоше за клуб? Пејџ је оптимиста. Чак му је и осмех заиграо иза маске.
- Имамо укупно 10 утакмица у првој рунди Еврокупа. Још имамо шанси да се боримо за пласман у Топ 16. Није крај света. Иако знам да се многи тако осећају. Посебно навијачи. Тако је и код нас у свлачионици. Али, тек је крај октобра. Још имамо шансу да исправимо ствари. Прошле године смо почели доста добро. И тако смо наставили. Ипак, не играју сви тимови савршено. Постоје они који почињу спорије, па ипак дођу до циља.
Поента је..
- Још тражимо себе. Јесте фрустрирајуће. У овом тренутку, одмах после утакмице, емоције су јаке и немам све праве одговоре. Причам из моје перспективе. Јесте тешко, али једино што можемо и морамо да урадимо, јесте да дођемо на тренинг са мишљу да смо и даље доста добар тим – поручио је Пејџ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.