Шта се заправо десило у причи која би могла бити сценарио за добар филм. Финале је плеј-офа, резултат је 1-1, масторица је у Шибенику. Први наратор Владе Ђуровић, шеф струке Шибенке, тада тренер у успону:
- Водила је Босна можда и 19 разлике, али смо смањивали разлику и неки минут пре краја имали пристојну предност, што нам је гарантовало уз напад од 30 секунди мирну завршницу. Међутим, Матијевић нам је судио неке кораке на пола терена, потом и неки фаул и завладала је неизвесност.
Пешић: Фаул после краја
Светислав Пешић тада шесф струке Босне, у првој години своје тренерске каријере, пре неки дан испричао је из Барселоне:
- Утакмица је завршена, судија Илија Матијевић ништа није досудио у те две преостале секунде. Махао је рукама, мислили смо да је означио крај и - то показао. Почели смо да се радујемо. Код записничког стола је на њега извршен притисак да је био фаул на Дражену Петровићу. Ни-када се до тада није догодило да се одсвира крај утакмице, а онда пр-омени одлука и донесе нова која је директно утицала на резултат и наслов шампиона.
Изводи из извештаја ТК
Такмичарска комисија КСЈ огласила се саопштењем у којем се каже“…јасно се види да Петровић није био фаулиран ни у моменту пријема лопте, ни у моменту дрибловања ни у моменту упућивања лопте ка кошу…”. Још је наведено да Матијевић није дао никакав знак за прекид све док лопта после шута Петровића није пала на под. Комисија је препоручила да се “у складу са последицама због досуђеног непостојећег фаула преиспита суђење арбитра Матијевића”.
А тај наводни фаул Хаџића над Драженом Петровићем? – прекинули смо Ђуровића.
- Претпоставио сам шта би због Матијевићеве одлуке могло да се деси ако победимо. Саветовао сам Дражена да промаши једно бацање и да се шампион добије у продужетку, убеђен да ће то бити мој тим јер је психолошка предност била на нашој страни. Дражен је одбио и погодио оба. Прославили смо титулу шампиона. Сутрадан је Председништво донело одлуку да се утакмица поништава и наложило играње нове. Сазнали смо да је Ерик Блум, први човек Енергоинвеста, привредног гиганта позвао Бранка Микулића, председника Председништва Босне и Херцеговине, овај људе у савезу. Знам да Радомир Шапер није био за поништење. Позвао ме Јосип Врховец угледни хрватски политичар и наложио нам да играмо. Ђорђе Чоловић Сиске, тадашњи генерални секретар КСЈ ми је рекао да ћу нестати из кошарке ако не одиграмо. Предложио сам Ријеку, Задар, Сплит, Дубровник, јер је терен у Шибенику био суспендован, одлучено је да то буде Нови Сад, много ближи Сарајеву са могућношћу да буде далеко више навијача Босне. Нисмо хтели да играмо.
Ђуровић надовезује:
- Босна је из републике која је била интегративни фактор Југославије, да је био неки други клуб рецимо Олимпија, неко из Београда, Југопластика, Задар уверен сам да се утакмица не би поништила. Шибенка није била омиљена, због атмосфере у дворани, на трибинама је било места за 1.500 људи, а тискало се безмало 4.000 њих. Навијачи су били уз сам терен, висили су са свих страна, амбијент је био на ивици регуларности. Скандирало се гостима и Ши-ши попуши. Свуда где смо играли били смо вређани, чак и у Задру и Сплиту, посебно памтим у Скопљу. А када сам 1986. био шампион са Задром то је наишло на симпатије широм Југославије, пуцало се на Новом Београду, са Шибенком то није био случај. Емоције већине биле су на страни Босне.
Говорило се и да су сви против Шибенке јер желе Дражена Петровића. Цибона, Југопластика, Задар, Босна, Партизан…
- Дражен је отишао у војску у Београд, тренирао је са Партизаном, очекивало се да буде црно-бели, а ја сам наредне сезоне са Шибенком без њега био четврти и преселио се у Задар.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
