Искуство из пакла Ивана Паунића: Затечен сам понашањем појединаца

Пре нешто више од годину дана, Иван Паунић је био ни на небу ни на земљи. Закован за кревет и све време под изузетно јаким антибиотицима.

Прво је постојала претња да ће остати без ноге, а потом и живота. И то у свега неколико дана и све због невидљивог непријатеља који му је преко оперисаног колена доспео у организам.

Све је почело наивно. Док је играо за Тофаш, на тренингу је добио ударац у колено и повредио лигамент. Убрзо је отишао на операцију, а онда су почеле велике муке. Колено се упалило, оток је био све већи, а бактерија са којом се борио представљала је све већу опасност.

Искусни бек, власник сребрне медаље са Европског првенства у Пољској 2009. и још пет репрезентативних медаља са млађим селекцијама, ходао је по ивици жилета.

Мало је недостајало да цела прича има трагичан епилог. Али последњи коктел антибиотика донео је олакшање и из најва-жније, животне битке, изашао је као победник.

Чим је мало ојачао, ушао је у нову борбу, са циљем да се што пре врати на терен. Паклени тренинзи, дисциплина и посвећеност одвели су га до циља - 1. марта, у дресу Меге истрчао је на терен и био део три-јумфа који је клуб увео у луку спаса.

Само две седмице касније, док се са екипом спремао за судар са Морнаром, невидљиви непријатељ га је поново спутао. Али овога пута и читаву планету. Све је стало, сви се боре, а жртве су велике.

Са искуством које има и које нико не би пожелео, Паунић је данас потпуно свестан опасности која прети.

- С обзиром шта сам прошао са том бактеријом, мој страх је сада још већи. И та бактерија је била смртоносна, као сада овај вирус. Када ти уђе у крв можеш да умреш у року од 24 сата. Ретко ко успе да је победи. Скоро два месеца сам провео у болничком кревету, са пакленом температуром. Боли су ме не знам ни сам колико пута дневно, узимаш пет-шест комбинација антибиотика. Цела та слика ми је сада пред очима. Зато и сада покушавам што више да седим код куће. Да нигде не излазим. Због свих тих лекова, нарушен ми је и имунитет. Тако да је страх од овог вируса је још већи. Не излазим нигде. Код куће имам траку за трчање, тегове и гуме. Сат и по или два тренирам, играм се са сином, када он заспи, гледам серије и филмове са супругом. Не виђамо се пријатељима. Тако штитимо себе и друге - готово у даху каже Паунић...