Да је све како треба, сада би у кошаркашком свету све горело од тензије и борби за трофеје. Уместо тога, сви се боре, али на другом терену.
На први поглед борба је једноставна. Само треба да седиш код куће, нигде не излазиш и поштујеш упутства која добијаш. Да би та борба имала било каквог смисла, сви морају да буду укључени. Али још увек није тако и у свему овоме што се дешава, Бранку Лазићу то највише смета.
- Ситуација је далеко озбиљнија него што поједини мисле и како се поједини понашају. Изузето ми је криво што као нација очигледно нисмо ништа научили из других примера, да извучемо поуке из њихове ситуације и да будемо далеко дисциплинованији. Већ морају да се уводе ове мере. Све је ово могло да се избегне да смо били мало свеснији. Али нажалост, изгледа да ће морати да се деси још нешто страшније, како би се сви дозвали памети. А колико видим само чудо може да нас спаси да се то избегне у наредних неколико дана. Плашим се да је све ово ситно и да главни удари тек следе - истиче капитен Црвене звезде.
Људи се различито боре са притиском, страхом, изолацијом. Али сви морају да се придржавају правила.
- Сигурно да ми прија што више времена проводим са децом, не сећам се да смо икада имали овакву прилику. Али околности у којима се то дешава нису добре. И то је благо речено. Налазимо у доста тешкој и компликованој ситуацији. Лепо је време, а ми смо сви затворени код куће. До сада, ни сат времена, током целог дана, нисмо провели ван стана. Само оно што је потребно да одемо до продавнице. Све остало време смо унутра, нити нам неко долази, нити код некога идемо. Стварно чинимо све да испоштујемо апсолутно све мере које су надлежни препоручили. Најискреније саветујем и остале да раде исто. Само тако ћемо се заштитити.
Тренутно су сви су неком привиду нормалног живота и под сталном претњом невидљивог непријатеља.
- Све би било лакше да смо сви уједињени у овој борби. Само тако можемо и да победимо. Не могу да кажем да се већина не придржава прописаних мера, али опет има тих појединаца који то не чине и све нас остале, чине још угроженијим. Довољно је да само један да зарази 100 људи. И да сав труд осталих падне у воду. Дисциплина је спасила Кину и то је једини пут. Само пратећи савете надлежних институција све ово ће проћи брже и што је могуће безболније.
Од увођења ванредне ситуације, Црвена звезда је распустила тим и нема тренинга. Сви размишљају о вирусу, како се заштитити и последицама. Спорт је мало коме на уму. Ипак, све време је актуелна прича да ли и како ће се сезона наставити.
- Из ритма од четири утакмице недељно, ми само сада у ситуацији да смо већ више од седам дана без било каквог тренинга. Шок је и за организам да из једног таквог пакленог ритама само станеш. Са друге стране, ми немамо ни привид колико ће све ово трајати. Сви се надамо да ће се то догодити ускоро, како бисмо могли да наставимо сезону. Али како ствари стоје, то неће бити случај. А и да се догоди, поставља се питање у којим саставима и формама би екипе биле. Много је тога је непознато. Не дај Боже и да се неко зарази. Не знам ни сам - каже Лазић.
Иако реално времена има за све, чак и сада је велика непознаница како би наставак сезоне изгледао.
- Без тренинга смо целу недељу, а тако ће бити ко зна још колико. Постоји неко неписано правило, колико паузираш, треба ти још три пута толико да се вратиш у форму. Дакле, ако се ово продужи, јасно је ћемо тешко говорити о правој припреми. Чак и ако се сезона настави, ко зна на шта ће то да личи. Дај Боже да све ово прође и да се вратимо на терен. Хиљаду фактора је у игри. Да не идемо даље, али ми сигурно ни наредне седмице нећемо тренирати. То ће већ бити озбиљан одмор. А ако крене, одмах се игра за трофеј. То значи да се нико неће чувати, што је идеалан полигон за повреде. Из угла играча, то је баш превелики ризик.
Можеш само да успориш пад
У жељи да анимира кћерке Лазић их је дизао и вежбао. Тако је макар привидно успевао да држи форму.
- Без личне теретане, нема ни привидног тренинга. Чак и да то имаш, не може да се одржава форма на нивоу који је потребан. Можеш ти да радиш и активираш све мишиће, али терен је нешто сасвим другачије. У кућним условима једино што можеш јесте да успориш пад.
Циљ је сачувати животе
Није лако све време бити затворен између четири зида. Људи су друштвена бића и само сазнање да нема излаза представља изазов за психу.
- Од када сам се вратио из Мадрида, за моју породицу је почео карантин. До сада смо излазили на пола сата, одемо до продавнице и вратимо се назад. То је све. Првих неколико дана је било ОК, мало сам се и одморио. Али већ осећам непријатност. Из неке константне трке, сада буквално седим у кући и нигде не идем. Кћерке траже пажњу, мораш да их анимираш. То је једина занимација. Тешко је, али то је једини начин да ово што пре прође. Само да се сви тога придржавамо. Када имаш циљ, онда је све лакше. А циљ је сачувати људске животе.
На бисмо се излагали ризику
Вест да је Евролига суспендована до даљњег, Црвену звезду је сачекала у Мадриду. Недуго затим, до црвено-белих је стигла и информација да је Треј Томпкинс заражен вирусом КОВИД 19.
Од тада, једина мисао им је била како се што брже и што безболније дочепати Београда.
- Дан пре меча само сазнали да постоји велика могућност да се лига откаже. Чим је то тако, знао сам да ће ићи у том правцу. Када смо сазнали за Томпкинса, чак и да нису отказали, не знам да ли бисмо ишли у дворану. Сигурно се нико не би излагао толиком ризику од заразе. Водило би то до карантина целе екипе, па онда њихових породица. То се за веома кратко време попење на огроман број. Нажалост, вирус се преноси јако брзо и јако лако - каже капитен Црвене звезде.
У једном тренутку боравка у Мадриду се претворио у трку са временом.
- Појавила се гласина да ће цео град бити затворен. Да неће моћи нико да изађе и да уђе. Тако да је једини страх био да нећемо моћи да полетимо. А иначе све време смо били у хотелу. Нигде нисмо излазили.
Могу само да помислим
Одмах по прекиду тренинга, готово сви странци Црвене звезде су кренули кућама. Разумљиво, у овакво ситуацији се најсигурније осећају код куће и уз породице.
- Могу само да помислим шта је њима пролазило кроз главу, док се око њих шири епидемија. Клуб им је помогао да се што брже и што лакше организују. Што им је много значило. Када се буду враћали мораће у карантин 14 дана, али то је нека друга прича.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.