Ту сам да чекам и помогнем екипи... Увек би говорио Марко Кешељ кад би га питали како се носи са улогом 13-тог играча.
Али, нису му се коцкице поклапале. Шутеви су излази, па је тако промашио осам тројки на три меча Евролиге и девет у АБА, све док коначно није разбио малер у Скопљу.
Добио је осам минута, убацио девет поена (две тројке), са само једним промашајем из игре, на то додао три скока и једну асистенцију.
Био је то бљесак који је подсетио на старог Кешеља, запалио емоције на клупи Црвене звезде, али и међу навијачима где ће као један од њих увек имати култни статус.
– Добио сам и све време осећам ту искрену подршку. Људи разумеју моју ситуацију и та подршка ми много значи. Сваки минут на терену за мене представља велику ствар. Моје је да се не предајем, да радим и да чекам шансу. Они који ме познају знају какав сам карактер и како се понашам у свлачионици. Створили смо добру атмосферу, дружимо се, шалимо се и подржавамо. Сигуран сам да је и саиграчима било драго што сам имао добре минуте и што сам убацио те неке тројке. Радост струке такође је разумљива. Они су ти са којима радом, који остају самном у дворани после тренинга и одлично знају колико ми је важна та минијатура. Изузетно ми је драго због тога – рекао је Кешељ.
Тих девет поена у Скопљу и сјајне минуте ипак су највише значили самом Кешељу. Дуго је чекао и радио за тај тренутак.
– Два месеца се практично нисам скидао, нити путовао са екипом. Схватио сам то као знак да треба да радим и будем спреман да помогнем на било који начин. Када је тим био на путу тренирао сам индивидуално и био стрпљив. Тренер ми је после Макабија послао поруку да се спремим, да ћу вероватно бити у тиму за меч против МЗТ-а и тако је било. Нема шта, настављам даље и чекам неку нову прилику.
Кешељева позиција је добро позната већини играча. Она је намењена јуниорима који куцају на врата тима, али и ветеранима који су ту да помогну искуством. Али, ас црвено-белих, није ни једно, ни друго. Ипак, прихватио је да се бори.
– Имао сам пар разговора са тренером и мислио сам да ће моја улога бити другачија. Али, временом је дошла до тога. Екипа је играла добро, побеђивали смо и имали одличне резултате. Бодрио сам саиграче и није ми падало на памет да се нешто буним. Радио сам максимално и чекао своју шансу. Али, сигурно није било лако малте не два месеца седети поред терене и гледати мечеве преко ТВ екрана.
Прва наредна утакмица у којој би Кешељ могао да добије шансу је већ сутра када у Пионир стиже његов Олимпијакос. Клуб са којим се 2012. попео на кров Европе.
Због братског односа навијача биће то меч са посебним амбијентом. Тако је било сваки пут до сада. Као што је све мечеве до сада добио Олимпијакос.
– Меч у Атини нам је дошао у тој некој лошој серији, после ЦСКА и великог пораза. Олимпијакос је претендент на фајнал фор, али у последње време није ни у некој сјајној форми. Изгубио је у гостима код Басконије са 32 разлика, а код Химкија са 28. Сада долази на наш терен, у наш Пионир и искрено се надам да ћемо пронаћи начина да га победимо.
Кад говоримо о атмосфери која ће владати сутра вече у београдском храму кошарке, то подразумева изостанак уобичајене добродошлице за госте. Тако је било и у Атини.
– Другачије је и то сви знамо. Али, очекујем да ми осетимо велику подршку, с обзиром да би нам та евентуална победа донела доста тога доброг. Пре свега као припрема за вечити дерби који нас чека у понедељак. Ако бисмо добили Олимпијакос, самопоуздање екипе било на изузетно високом нивоу. Што је од великог значаја – истакао је Марко Кешељ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.