Партизан и Цибона, једини европски прваци, у друштву од 40 клубова окупљених под капом ФИБА, клубови су који дају легитимитет такмичењу да би се звало Лига шампиона.
Сви остали, богатији, познати и непознати у такмичењу које стартује у уторак 18. октобра не могу да се похвале не само да никада нису освојили, већ да су икада дошли близу таквог подвига.
А оба шампиона Европе о којима говоримо мука је натерала да се определе за Лигу првака. Загрепчани су пре две године били у дуговима до гуше и још лане су прешли под капу ФИБА, Партизан из сличних разлога је тај корак учинио овог лета. Конкуренција каква је тренутно у овом такмичењу апсолутно одгoвара операцији - „Ресетовање европских шампиона” која се спроводи у Хумској и на Тушканцу.
Управо дуел тимова са вишедеценијским ривалитетом био је прилика да са Александром Петровићем, стручњаком који је у руководству Цибоне разговарамо о радикалном резу на који су били принуђени сви кошаркашки континентални шампиони из нашег региона.
- Што се Цибоне и Партизана тиче мислим да су пре свега вишегодишња јурњава за резултатима и сезоне играња Евролиге узеле данак. У тој Евролиги сваке године се подизала граница економских буџета, а то су Партизан и Цибона покушавали да прате, јер су хтели да остану у трци. А то врло добро знам, јер пре две године кад сам стигао у клуб да га, као што рекосте ресетујем, дуг је практично био 15 милиона евра. Срећна је околност што смо две године после тога дошли на нулу и можемо да почнемо добар здрав пројекат у коме дефинитивно више неће бити разбацивања новаца, него ћемо се окренути производњи. Верујем да је исти случај и са Партизаном - почео је причу Петровић.
Кад је реч о клубовима са таквом историјом, на толики корак уназад није се лако одлучити. Поготово, јер су навијачи и јавност навикли на врхунске домете.
- Иза нас су две године, рекао бих, мукотрпног одрицања, каткада и добијања по ушима у виду неугодних резултата. Али, једноставно то је цена коју морате да платите.
Празан џеп понекад много кошта
Говорећи о играчима из Цибонине школе Петровић је поменуо и Ивицу Зупца, играча који је из дреса Меге отишао у Лејкерсе.
- Због мањка новца у датом тренутку, он је на жалост, у оној лимунади прешао у Мега Лекс. Мишко (Ражнатовић п.а.) се хвали као да је он створио тог дечка, а Зубац је дошао из Цибоне. Практично на пладњу је отишао у НБА из Меге. Кад имате финансијске проблеме такве ствари морате да очекујете. Али таквих удара је све мање и биће их још мање.
Петровић је у излагању повукао паралелу Београд - Загреб.
- Са друге стране, ако данас желите да пратите тренд у Европи, најбољи клубови имају буџете између 20 и 30 милиона евра. Појавила се Цедевита која има новац, енорман за наше регионалне оквире. Они без икаквих проблема могу ући у пет, шест милиона евра буџета. Испливали су, с обзиром да је Цибона ушла у проблеме. Претпостављам да је слично и у Србији, Звезда је искористила празан простор који је остао иза Партизана. Ми једноставно морамо да се вратимо на мање буџете и лошије екипе и да чекамо светло на крају тунела.
Ова два шампиона, нису, ипак у најтежој позицији. Упитан да ли Југопластика и Босна имају шансу да се врате, „Аца трица” без премишљања одговара:
- Нису нестали. Нису банкротирали. За Босну поуздано знам да би за годину, две дана могла да се врати на велику сцену. Дошла је група људи која може да квалитетно клуб постави на ноге. Што се Југопластике, односно Сплита тиче, већ годинама је ту, прошла је тешки период, међутим никако да се, као што Далматинци воле да кажу, „одребати” и крене на горе, већ стоје на истом месту. Оно што сви морамо да направимо, а што ћемо ми у Цибони да учинимо је да после две, три године чишћења и довођења до нуле, је да дефинитивно пронађемо приватни капитал, јер без тога нема даље. Морамо да се адаптирамо на новонастале услове. Мислим да је Цибона близу тог решења. За очекивати је да ће у следећих шест, седам година имати стабилан буџет од око два милиона евра који би јој гарантовао коректну екипу, јер имамо доста наших играча. Као што видите Жижић је данас апсолутно најбољи центар, Зубац је такође наш производ.
На помен два милиона евра, логично се наметнуло питање колико би износио реалан буџет за клубове из нашег региона да би могли да парирају богатијим евролигашима. Буџет са којим би играче попут Цибониног Жижића могли да задрже барем до 22 године.
- Ви знате за финансијско правило Евролиге, по коме морате да имате меницу којом гарантујете пет, шест милиона евра како не бисте у неком тренутку одустали. Ипак, уколико имате своју базу од 50 одсто тима, својих пет, шест играча, онда вам је довољно два, до два и по милиона евра. Мислим да са тим новцем клубови као Цибона и Партизан, с са доста играча из своје школе, могу да купе двојицу или тројицу играча који доносе превагу и онда сте у игри. Срећна је околност што је спорт, посебно кад говоримо о кошарци, предиван, јер неко ко је 20 пута скупљи не значи да је 20 пута бољи од вас.
Евролига је почела, следеће седмице креће и Лига шампиона, ситуација која најмање одговара европској кошарци. Како будућност ових такмичења види Аца Петровић?
- Дефинитивно се мора догодити помирење. Било би најидеалније да Евролига контролише најквалитетније, да ли са 16, 20 или 24 клуба, а да се договором од Еврокупа и ФИБА Лиге шампиона створи друго такмичење које би имало проточност ка Евролиги. Верујем да на крају крајева до тога мора да дође, јер оваква ситуација нигде не води. Кошарка са ових простора је највећа колатерална жртва, јер регионална лига у принципу пати због тога. Мада смо и ми направили пар великих грешака. Гласао сам за, али дефинитивно мислим да бисмо морали да гледамо да АБА лига буде максимално квалитетна, што значи да има 10, највише 12 учесника. Превише је 14, разводњава се квалитет. Морамо да стремимо ка једној доброј регионалној лиги - закључио је Петровић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.