Почетна / Кошарка / АБА лига

Четири аса - У историји Југопластике незаобилазан утицај београдског бетона

Југопластика је била најбоља у Европи 1989, 1990. и 1991, а само још осам клубова у 64 година дугој историји по два пута узастопно су били шампиони
ФОТО: М. Рашић/М. Нановић/Н. Параушић/ЕПА

Могућност да Ефес освоји и трећи пут узастопно Евролигу враћа у сећање претходне величанствене домете клубова, Југопластике и АСК из Риге, јединих у престижном такмичењу који су тријумфовали по три пута. Чак је АСК играо и четврти узастопни финале али је ЦСКА био бољи. Био је то почетак Евролиге, године 1958, 1959, 1960 и – 1961.

Југопластика је била најбоља 1989, 1990. и 1991, а само још осам клубова у 64 година дугој историји по два пута узастопно су били шампиони. Реал 1966. и 1967, а 1968, изгубио је од ЦСКА у другом продужетку, Ињис у два интервала 1972. и 1973, па 1975. и 1976, Макаби их прекинуо 1977. у Београду, затим Канту 1982. и 1983, Цибона 1985. и 1986, Милано 1987. и 1988. Затим Макаби 2004. и 2005, победио их ЦСКА 2006, као и Олимпијакос 2012. И 2013...

Није лако бити на врху у континуитету, неки од ових екипа више и не постоје, АСК је 2009. угашен, што потврђује да је све пролазно, Варезе је одавно при дну Серије А, Канту је прошле сезоне био у Серији Б, Цибона животари, Сплит опстаје на апаратима, а Југопластика је због подвига вредног дивљења службено проглашена за најбољу екипу 20. века. Летње је време, иде се на плаже, годишњи су одмори и прилика је, док лопта мирује, за лакше теме и присећања. Од којих увек може да се извуче нека поука.

Људи спајања

Још неки људи спајају Београд и Сплит. Пре свих отац сплитске кошарке како су га у Диоклецијановом граду прозвали још за живота, Бранко Радовић, рођени Дубровчанин (1933-1993) који је играо за Партизан, а као члан Црвене звезде 1959. је био први стрелац Првенства Југославије испред Радивоја Кораћа. У Сплит је отишао 1961. да буде тренер-играч. Остаје записано да је био први играч код нас који је закуцао...

Професор Алексадар Николић је са три освојена Купа шампиона са Ињисом био саветник Маљковићу...

Ранко Жеравица је лета 1991. преузео Југопластику, водио је на турнеји по Јужној Америци, али распад СФРЈ растурио је и ондашњу екипу Југопластике у којој су били и Зоран Савић, Лука Павићевић, млади Велибор Радовић...све људи са адресом у Београду.

Југопластика је била југословенски бренд из Сплита, у дизању кошаркашког клуба незаобилазан је утицај и неколицине Београђана. Пре свих Божидара Маљковића, али и плејмејкера тог трофејног тима, најбољег на Старом континенту, Зорана Сретеновића, али и њихових претходника Зорана Славнића и Михаила Мановића.

Редови који следе имају за циљ да врате у средиште пажње четворицу асова са ових простора и обнове успомену на један период њихових живота.

Михаило Мановић Цврца са Црвеног крста из Београда, дете Радничког после сребра на јуниорском Првенству Европе у Порто Сан Ђорђу прешао је 1967. као 19-годишњак у Југопластику и креирао њену игру у наредних десетак година, бивајући члан легендарне петорке жутих из тог времена Рато Тврдић, Шолман, Пруг и Сканси. Били су два пута прваци Југославије , финалисти Купа шампиона 1972. кад су изгубили са 70:69 од Ињиса у Тел Авиву...три пута победници нашег купа, два пута Купа Радивоја Кораћа.

Божидар Маљковић је на препоруку Александра Николића дошао у Сплит 1986. и само годину дана му је требало да са локалним дечацима оформи тим који је доминирао територијом СФРЈ, али и Европом. Две титуле Купа шампиона како се Евролига тада звала, три титуле првака Југославије, два Купа оставио је у аманет за понављање Жељку Павличевићу. Кад је сео на клупу на Грипама имао је само 34 године. У Далмацији су га прозвали Божа Диоклецијан, по римском императору.

Са Маљковићем је под Марјан стигао и Зоран Сретеновић, бивши јуниорски репрезентативац који је у Црвеној звезди узалудно вребао шансу, а актуелни председник Олимпијског комитета Србије тада је био помоћник Ранку Жеравици и тачно је знао шта се крије у 22. годишњем рођеном Београђанину високом 188 цм. У наредних пет година Сретеновић је имао максималан учинак и загарантовано место стартера са три освојене Евролиге, четири титуле шампиона СФРЈ, три Купа Југославије...Дебитовао је на великим такмичењима у последњој репрезентацији СФРЈ, 1991. на Евробаскету у Риму... На жалост пролетос нас је напустио.

Зоран Славнић, један од најбољих играча у историји јужнословенских племена дошао је на Грипе кад је већ започела сезона 1985/1986 да спасе жути брод од испадања из најјаче лиге у Европи. Имао је 36 година, иза себе је оставио тренирање Шибенке и Партизана, убацивање у прволигашку ватру Дражена Петровића и Александра Ђорђевића...Исто је урадио у Сплиту са Дином Рађом и Тонијем Кукочем, а задатак да остави Југопластику на површини Јадранског мора је испунио...Касније је дошло златно доба жутих...

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

gropn III
Jugoplastika je nekako vise bila Jugoslovenska od svih hrvatskih klubova ! na stranu sto je tu igrao meni omiljeni (Partizanovi igraci bez konkurencije) Toni Kukoc, imali su i Sretenovica i Ivanovica, Savica ... igrali su lucidno, dvorana paklena ... gledala se prava YU kosarka, bilo je incidenata, sada je jasno i zasto ... ali navijalo se kao (ponekad ) i za FK Hajduk, verovalo se da su oni vise Jugosloveni za razliku od "tvrdog" Zagreba ! kad smo kod tvrdoce, Zadar je bio ubedljivo najvreliji teren, Sibenka u onom cuvenom pohodu je imala takvu autenticnost (zvona, limena muzika, Sibenka kape, euforija) koja je verovatno fenomen za sebe ! lici na nostalgiju, ali je tako bilo ! mozda neka prostija vremena, ali su imala itekako svoje kvalitete, svoje drazi i neizvesnosti sampionata ! postojali su majstori kosarke, narvno, kao i sada, ali nisu se gadjali ciframa, bili su prizemniji blizi narodu ! novo vreme, novi obicaji
gropn III & Alan Brut
vidim da se insistira na nekom "srpskom"Splitu ! znam da je podrucje iza Splita (kao i Dubrovnika, Sibenika, Mostara) bilo puno srpskog zivlja, ali znamo i kako je i asimilovano i nestalo ... ne verejum da bi se hrvati slozili sa srpskim poreklom, a ja spadam u one da dozvoljavam da se osecaju i Indijancem na popisu i ako su Srbi poreklom ! Split sada spada u najekstremnije gradove, tako da ko je koga osnovao spada u davni plus van perfekat ! vest je bila o Jugoplastici i nekoj drzavi gde sam samo hteo da podvicem licne percepcije iz tih dana ! sportski pozdrav
Alan Brut # gropn
Grad Split je dugi niz godina imao dva fudbalska kluba. Hajduk, koga su osnovali Srbi pravoslavci, i Split, koga su osnovali katolicki Srbi.
Karlo Veliki
Da se ne bi prepucavali, do kraja drugog svetskog rata Srbi su bili najbrojnija nacija na prostorima sadasnje Hrvatske, i oni su u Becu imali poseban status kao odgovoran i cestit narod, ali i buntovan sto su Austro-Ugari koristili za vojne potrebe... Hrvati su naseljavali severozapadni deo danasnje Hrvatske, istok Slovenije, deo uz Austrijsko Madjarsku granicu i deo Slovacke... Danasnja Dalmacija i sada ima bar 70% stanovnistva sa srpskim korenima koje je katolicka crkva preoblikovala u Hrvate, srpski slonovi u Beogradu su sve to posmatrali zmureci na oba oka.... Sve stare dalmatinske pesme imaju srpske korene, a Hrvati vecinom i danas govore srpskim jeszikom, jer drugog nemaju...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.