Могућност да Ефес освоји и трећи пут узастопно Евролигу враћа у сећање претходне величанствене домете клубова, Југопластике и АСК из Риге, јединих у престижном такмичењу који су тријумфовали по три пута. Чак је АСК играо и четврти узастопни финале али је ЦСКА био бољи. Био је то почетак Евролиге, године 1958, 1959, 1960 и – 1961.
Југопластика је била најбоља 1989, 1990. и 1991, а само још осам клубова у 64 година дугој историји по два пута узастопно су били шампиони. Реал 1966. и 1967, а 1968, изгубио је од ЦСКА у другом продужетку, Ињис у два интервала 1972. и 1973, па 1975. и 1976, Макаби их прекинуо 1977. у Београду, затим Канту 1982. и 1983, Цибона 1985. и 1986, Милано 1987. и 1988. Затим Макаби 2004. и 2005, победио их ЦСКА 2006, као и Олимпијакос 2012. И 2013...
Није лако бити на врху у континуитету, неки од ових екипа више и не постоје, АСК је 2009. угашен, што потврђује да је све пролазно, Варезе је одавно при дну Серије А, Канту је прошле сезоне био у Серији Б, Цибона животари, Сплит опстаје на апаратима, а Југопластика је због подвига вредног дивљења службено проглашена за најбољу екипу 20. века. Летње је време, иде се на плаже, годишњи су одмори и прилика је, док лопта мирује, за лакше теме и присећања. Од којих увек може да се извуче нека поука.
Људи спајања
Још неки људи спајају Београд и Сплит. Пре свих отац сплитске кошарке како су га у Диоклецијановом граду прозвали још за живота, Бранко Радовић, рођени Дубровчанин (1933-1993) који је играо за Партизан, а као члан Црвене звезде 1959. је био први стрелац Првенства Југославије испред Радивоја Кораћа. У Сплит је отишао 1961. да буде тренер-играч. Остаје записано да је био први играч код нас који је закуцао...
Професор Алексадар Николић је са три освојена Купа шампиона са Ињисом био саветник Маљковићу...
Ранко Жеравица је лета 1991. преузео Југопластику, водио је на турнеји по Јужној Америци, али распад СФРЈ растурио је и ондашњу екипу Југопластике у којој су били и Зоран Савић, Лука Павићевић, млади Велибор Радовић...све људи са адресом у Београду.
Југопластика је била југословенски бренд из Сплита, у дизању кошаркашког клуба незаобилазан је утицај и неколицине Београђана. Пре свих Божидара Маљковића, али и плејмејкера тог трофејног тима, најбољег на Старом континенту, Зорана Сретеновића, али и њихових претходника Зорана Славнића и Михаила Мановића.
Редови који следе имају за циљ да врате у средиште пажње четворицу асова са ових простора и обнове успомену на један период њихових живота.
Михаило Мановић Цврца са Црвеног крста из Београда, дете Радничког после сребра на јуниорском Првенству Европе у Порто Сан Ђорђу прешао је 1967. као 19-годишњак у Југопластику и креирао њену игру у наредних десетак година, бивајући члан легендарне петорке жутих из тог времена Рато Тврдић, Шолман, Пруг и Сканси. Били су два пута прваци Југославије , финалисти Купа шампиона 1972. кад су изгубили са 70:69 од Ињиса у Тел Авиву...три пута победници нашег купа, два пута Купа Радивоја Кораћа.
Божидар Маљковић је на препоруку Александра Николића дошао у Сплит 1986. и само годину дана му је требало да са локалним дечацима оформи тим који је доминирао територијом СФРЈ, али и Европом. Две титуле Купа шампиона како се Евролига тада звала, три титуле првака Југославије, два Купа оставио је у аманет за понављање Жељку Павличевићу. Кад је сео на клупу на Грипама имао је само 34 године. У Далмацији су га прозвали Божа Диоклецијан, по римском императору.
Са Маљковићем је под Марјан стигао и Зоран Сретеновић, бивши јуниорски репрезентативац који је у Црвеној звезди узалудно вребао шансу, а актуелни председник Олимпијског комитета Србије тада је био помоћник Ранку Жеравици и тачно је знао шта се крије у 22. годишњем рођеном Београђанину високом 188 цм. У наредних пет година Сретеновић је имао максималан учинак и загарантовано место стартера са три освојене Евролиге, четири титуле шампиона СФРЈ, три Купа Југославије...Дебитовао је на великим такмичењима у последњој репрезентацији СФРЈ, 1991. на Евробаскету у Риму... На жалост пролетос нас је напустио.
Зоран Славнић, један од најбољих играча у историји јужнословенских племена дошао је на Грипе кад је већ започела сезона 1985/1986 да спасе жути брод од испадања из најјаче лиге у Европи. Имао је 36 година, иза себе је оставио тренирање Шибенке и Партизана, убацивање у прволигашку ватру Дражена Петровића и Александра Ђорђевића...Исто је урадио у Сплиту са Дином Рађом и Тонијем Кукочем, а задатак да остави Југопластику на површини Јадранског мора је испунио...Касније је дошло златно доба жутих...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.