Страст и мотивација. То је оно што га покреће. Када то више не буде осећао, неће се ни бавити овим послом. И више пута је то поновио. Као и да му је после много година била потребна нова мотивација. Њу је пронашао у Партизану.
А када прича о свему томе, заиста то и мисли. Довољно је да погледате једну утакмицу и реакције Жељка Обрадовића. Како му лице мења боје...
- Неки пријатељи су ми причали о томе, и то сам ја. Али, не видим себе током утакмице – причао је Обрадовић у опширном интервјуу за грчки портал спорт24.гр.
Како је рекао, све то је део живота тренера. Додао је и да је он ван терена другачији. Што ће потврдити сви који га знају. Уосталом, све те реакције – чак и оне бурне – имају само један циљ.
- Да играчи схвате грешке и да буду бољи – каже Обрадовић.
Поновио је...
- Све у вези са мојим послом је страст. Ако се осећам да сам у томе сто посто, бићу на клупи. У тренутку када не будем реаговао на ствари које се дешавају на терену, вероватно ћу престати да се бавим овим послом. Много пута сам причао са мојим играчима како су скаутинг и припремама утакмице веома важни. Али, ако не реагујеш током утакмице, ако не читаш утакмицу, онда нећеш имати никакву шансу да будеш тим који желиш да будеш. Бићеш просечан. А ја не волим да будем просечан.
Још нешто не воли – да прича о себи. Па је на питање шта га то чини посебним и јединственим, рекао:
- Не мислим да сам посебан, јединствен или шта год. Трудим се да будем нормална особа. Да уживам у животу на сваки начин. Један од начина је да радиш оно што волиш. Ја сам привилегована особа јер радим оно што волим.
У клубу који воли. Који сматра својим. У коме је пронашао нову мотивацију. Која га покреће. Он је имао своје разлоге зашто се после 28 година вратио у Партизан, мада је та одлука многе изненадила. Чак му је и, недавно преминули, Душан Ивковић рекао да је „врло ризична“.
- Објаснио сам му да није поента у томе да ли је ризична или не. Можемо гледати тако да је све у животу на неки начин ризик. Чак и када прелазиш улицу је некакав ризик – рекао је Обрадовић.
Свестан је да људи то гледају као ризик због свега што је већ постигао у каријери.
- Једно од питања које ми постављају је: „Жељко, освојио си девет титула у Евролиги, шта је са десетом?”. Ако сам одлучио да дођем у Партизан, верујем да ме није брига за десету титулу. То ми није циљ. Мој циљ је да имам играче и тим са којим ћу да уживам. Желео сам другачију мотивацију у животу.
Признао је...
- Рекао сам себи - сада је тренутак, и можда никад више. Желео сам да се вратим у клуб који доживљавам као свој. Да живим у својој земљи после 28 година живота у иностранству. Да слушам свој језик...
Застао је, па се запитао:
- Како ће бити на крају?
Нема одговор.
- Ко то зна?
У једно је сигуран:
- Навијачи Партизана су невероватно лојални. Сигуран сам да ће бити уз нас.
Ту се послужио примером.
- У предсезони смо играли против Ефеса у Београду. У свлачионици пре почетка утакмице рекао сам играчима: „Људи ће заборавити ако играте лоше, али никад вам неће опростити ако се не борите, ако не дате 100 одсто“. И то је прва ствар коју желим од свог тима. И то је једини ризик. Ако мој тим или ја, нисмо спремни да дамо све од себе. Резултат је друга прича.
После година у Евролиги и врхунских резултата које је ту остварио, водиће тим у Еврокупу.
- Немам проблем са тим! Мој осећај је ишао у смеру да идем у клуб који много волим. Разумем да ће бити другачије. Разговарао сам и са породицом. Мој син је „луд“ за Партизаном. Као и моја кћерка, и супруга. Иако се десетак дана пре него што сам одлучио пронела гласина о томе, тек после тога сам отишао у канцеларију председника Партизана, поставио му неколико питања. Одговорио ми је и то је било то. Био је шокиран.
Толико је једноставно...
- У животу одлучиш, и то је то. Не гледаш поново и размишљаш да би можда било боље да сам ово или оно. Не! Сада сам овде и покушаћу да урадим све – поручио је Обрадовић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.