Завршио је разговор, необично искрен и отворен, а онда му се готово уз уздах отело:
- За ова четири месеца завршио сам још један факултет, на тему: „Како водити тим у хаотичним условима“.
Услови у којима је Саша Филиповски преузео и у којима води тим Партизана, баш су такви – хаотични. А ситуација није постала нимало боља ни током ове репрезентативне паузе. Тачније, још је тежа.
Имао је Филиповски још једну сликовиту реченицу да опише тренутно стање његовог тима.
- Кад ђаво има младе, има их много.
То конкретно значи...
- Имамо доста проблема са повредама. Величковић је јако изврнуо зглоб. Повредио се и Мозли, чекамо да видимо природу његове повреде. Истекао је бутни мишић. Надам се да није дошло до пуцања. Није могао да настави тренинг, осетио је јак бол у квадрицепсу. Пејџ има проблем са Ахиловом тетивом. Тај проблем вуче неко време. Бол је постајала све већа. Одсутан је већ седам дана – низао је Филиповски.
Уз додатак...
- Њих тројицу практично немамо.
Остали...
- Добро раде. Помажу нам младе наде Партизана, Лазар Стефановић, Никола Радовановић, Ђорђије Јовановић. Са њима успевамо да сакупимо десеторицу играча.
Глас је мењао боју, па и тон, док је причао. А посебно одлучно поручио је...
- Са оним што имамо, пружићемо максимум! У Задру, па и Тренту!
У оваквој ситуацији, колико је тешко размишљати о утакмицама које следе. Како их припремити... Посебно Тренто, одлучујући за пласман у плеј-оф Еврокупа.
- Спорт је врло захтеван посао, јер увек мораш да играш на сто одсто. Ако немаш концентрацију, долази до повреда. Идемо корак по корак. Пазићемо на умор, на повређене играче. Пробаћемо да распоредимо минутажу. Важно је и да останемо здрави. Али и да одиграмо на највишем могућем нивоу. Колико нам то ситуација допушта.
Због свега тога, неизвесност је једина „константа“ у Партизану сада.
- За сваки тренинг имам опције А, Б и Ц. Јер, никад не знаш колико ће играча моћи да тренира. Један дан смо тренирали и са само деветорицом, цео тренинг „четири на четири“. Повратком репрезентативаца, Јарамаза и Дангубића, имамо једанаесторицу и у уторак смо добро тренирали.
На констатацију да је до сада увек био оптимиста, да га вера није напуштала, а да сада и не звучи баш тако, Филиповски је узвратио:
- Није то да сам песимистичан. Кад имате паузу и желите да је искористите максимално за тренинг и припрему, свака повреда и испад боли целу екипу. Наравно, нисам задовољан са том здравственом срећом која нас прати, али остајем оптмиста.
Уосталом...
- Ту су други људи, који желе да напредују. Са добром енергијом долазим на тренинг, зато што је ту доста играча који су жељни рада и напретка. Зато ми је врло лепо на тренингу, на коме и ја дајем сто одсто од себе, да би момци који су ту, напредовали.
У контексту повреде Мозлија и неизвесности око његовог повратка, колико је важно то што је Мика у последње време ушао у добру форму? И то – чини се – повратком на своју природну позицију класичне „петице”. Филиповски каже:
- Знате како? Имамо три „петице“ и свима треба да се раздели минутажа. Јер свако од њих жели да игра. Није лако то распоредити. Чак ако свако од њих игра по шест минута, онај трећи чека 12. И то опет није у реду. Шта год да се уради, није у реду.
Вратио се на питање...
- Мика је тренутно у доброј форми, добро игра. Своје минуте добро одрађује, а и заслужује их понашањем на тренинзима. Видећемо сад шта ће бити даље.
Све ове повреде промениле су и физиономију тима, каже тренер црно-белих.
- Загорац ће морати мало на позицију „четири“, чак и Дангубић. По потреби ће и Мика морати на ту позицију.
Разлог је једноставан...
- Рашон Томас не може сам да извуче 40 минута.
На додатак да делује да Томас игра најбоље када нема измену, Филиповски је завртео главом и рекао:
- Имате играче које не трпе конкуренцију, који могу да играју само ако су 35 минута на терену. Али, кошарка је колективни спорт. Играмо на два фронта, пуно је то утакмица. Играч мора да је професионалац, да прихвати улогу и да дели минуте. У данашњој кошарци играч не може да игра 40 минута, чак ни 35.
И зато...
- Постала је уметност поделити минуте, да би сваки играч био задовољан. Али о томе треба бринути када се ради селекција екипе, на почетку сезоне. Јер дуплирање позиција и захтева, доводи до незадовољства и проблема какве имамо.
Ту нас је Филиповски предухитрио. Дао је одговор пре питања – да ли Партизан има такве проблеме. И незадовољство.
- Нормално! Од почетка сезоне.
Објаснио је...
- Превише је играча на неким позицијама. Зато су неки и отишли. Да би се другима дао простор и минути.
Још мало народних мудрости.
- Али, ко тражи, тај и нађе!
А То ЗНАЧИ...
- Ко није задовољан, увек може да нађе нешто што му смета. Ако нису минути, онда је улога. Ако није улога, онда је да ли је добио лопту или није. Па да ли је добио лопту лево или десно. Нема краја бригама, ако желимо да причамо о томе. Играчи су професионалци, они треба да прихвате захтеве и улоге које су ту. Оно што је направљено, од тога треба да се извуче максимум до краја сезоне.
Шта је максимум оваквог Партизана?
- Кад дођем на тренинг и видим колико их имам, колико су уморни или повређени, па да из њих извучем сто посто. Тешко је у оваквој сезони постављати неке апсолутне циљеве. Боримо се из тренинга у тренинг. Покушавамо да увек дамо максимум, да добијемо сваку утакмице. Много њих смо изгубили на једну лопту. Шта је максимум? Дати све од себе, играти на начин како тренирамо, тимски. Оставити срце на паркету.
Закључак је...
- Трудимо се да извучемо из ове сезоне максимум, да испоштујемо играче које имамо. То је тај пут којим ми корачамо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.