Осмех на лицу, па објашњење. Нечега што нема баш никакве везе са кошарком. Са његовим очигледним напретком, чињеницом да је из меча у меч све бољи. Кориснији. Што је и показао на терену Бахчешехира, у утакмици у којој Партизан није могао да рачуна на свог првог центра, Вилијама Мозлија.
- Мика, јер је то чешко презиме – узвратио је Ерик Мика на питање зар не би требало да се његово презиме изговара Мајка.
Како чешко, питамо... Пре одговора је завртео главом, па рекао:
- Мој деда је Чех, уствари преци су били из Аустрије. Отуда и Мика.
На констатацију да је то све некада била Аустро-угарска, климнуо у знак одоборавања главом.
И када смо то „решили“, прешли смо на кошарку.
Од како је стигао у Партизан, Мика – баш као и сваки новајлија – пролази „дрил” код капитена. На тренинзима – макар оном делу који јавност може да види – често их виђамо у разговору, али и у дуелу „један на један”. Шта је то што га је Величковић посебно саветовао, питали смо Мику.
- Много разговарамо. Он је вољан да прича свима који су спремни да га саслушају. Поседује огромно знање о томе како утакмице теку, посебно на ниском посту, о “спејсингу”, како да креирам у нападу. Све креће од ситница, ништа спектакуларно, али доста корисно. Само се трудим да „уђем у његову главу” и научим нови начин како да учиним ствари једноставнима, лакшима… То ће помоћи мени, а још важније, и тим ће од тога имати користи.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.