Урош Луковић, центар Морнара из Бара и несуђени репрезентативац Србије у родном Београду индивидуално се припрема за нову сезону.
- Трчање, тегови, вежбе за леђне и трбушне мишиће... Радим сам, први пут без тренера, имам већ довољно искуства... - каже 31-годишњи Урош, бабарога за ривале у рекету на паркетима Јадранске лиге.
Кад ћете у Бар?
- По плану 15. августа, два дана касније почињу припреме Морнара.
Наредна сезона ће Вам бити четврта узастопна у дресу АБА лигаша са црногорског приморја.
- Ове сезоне ми истиче уговор, волео бих да га продужим, одиграм још три сезоне за Морнар и онда окачим патике о клин.
Толико Вам се допада клуб и средина?
- Људи су заиста изузетно поштени пре мени, не само браћа Павићевић, већ и остали. Странац сам са најдужим стажом у Морнару, нико се није задржао колико ја.
Како сте се снашли у граду Бару?
- Одлично, зими уме да буде мало досадно, док има туриста живо је и динамично.
Браћа Павићевић, Михаило и Ђорђије најављују освајање АБА лиге и улазак у Евролигу?
- Борићемо се, зашто да не, Морнар је организационо, по играчком кадру у самом врху Јадранске лиге. Колико је то озбиљан и поштен клуб сведочи и то да је можда и једини клуб из региона који је играчима исплатио свих 10 плата без обзира на пандемију корона вируса. То сви играчи знају и да и неће – морају да поштују.
Значи, дигли сте руке од повратка у Београд?
- Јесам, као велики партизановац могу да играм само у Партизану.
Што сте се онда задржали само једну сезону?
- Јер ме тренер Мирослав Николић није хтео, дао је предност Ђорђу Гагићу, али и Ђоки Шалићу и Обраду Томићу... У обе утакмице Морнар је победио Партизана, у једној сам имао индекс корисности 40, у другој преко 30. Годинама већ сам први блокер АБА лиге.
У Куманову сте провели са прекидима четири године, али удаљени од велике сцене. Како сте то поднели?
- Било ми је важно да играм. Ко ме разуме и истрпи – вратићу му са каматом. Сматрам да доприносом у игри ниједном клубу нисам остао дужан, иако важим за неталентованог и лењог играча.
У репрезентацији сте стигли до накнадног позива за један прозор квалификација за Мундобаскет у Кини.
- Боље и да не коментаришем... Али, уверен сам да сам бољи кошаркаш од неких који су били на мојој позицији у државном тиму.
Нисмо навикли на толику отвореност?
- Искрен сам и не волим да калкулишем.
Био је то Урош Луковић за читатељке и читаоце „Спортског журнала”.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.