ПЕТА ЛИЧНА: Шта би Човић урадио Човићу?
Ко губи има право да се љути, али мора да поштује. Одлука црвено-белих да не изађу на доделу медаља бацила је сенку на четвородневни фестивал кошарке

Пише: Предраг Сарић
Нема те љутње, нити незадовољства судијском одлуком, ничим се не може оправдати недолазак на доделу медаља.
Полемисаће се дуго да ли је или није био фаул над Џоком Лендејлом који досудио Урош Обркнежевић. За црно-белу страну Калемегдана нема дилеме да је судијина одлука исправна, за црвено-белу је кристално јасно да нема ни речи о томе.
Поново смо нашли разлог због кога ћемо се делити, препирати, тапкати у месту уместо да видимо шта нам је чинити да следеће године у „ципеле” Ренфроа, Лендејла и Берона ускочи неки играч, квалитетан да буде носилац и у репрезентацији Србије.
Обркнежевићева одлука је само један детаљ, највидљивији јер се догодио две десетинке секунде пре краја. Али пре би се одговор о тој једној лопти која је недостајала Звезди могао пронаћи у шуту црвено-белих 11-0 за три поена у првом полувремену. Или неком другом кошаркашком детаљу.
Кад смо већ поменули Оберкнежевића, ово финале је најбољи доказ колико неосноване приче о томе да судије припадају овом или оном клубу.
Да ли ће и убудуће присталице црно-белих о њему причати као „Човићевом”? Треба стиснути петљу и дунути у пиштаљку, свесни да ће се на вас слити сав бес, лавина свакаквих оптужби...
Све то је, ипак, мање важно од завршне сцене у којој није било црвено-белих. Играчи, предвођени Бранком Лазићем показали су од каквог су материјала, пришли су и честитали ривалима.
Потом нису добили прилику да узму оно што им припада, Жућкову медаљу. Небојша Човић је на погрешан начин протествовао, бес је надвладао.
После свега, размислимо само како би Небојша Човић у данима кад је био председник КСЈ „згромио” Небојшу Човића који је одлучио да његови играчи не приме медаље Купа Радивоја Кораћа. Тог који се дрзнуо да удари на савез Човић би истог трена отерао са сцене. За сва времена.