ДУКИЈУ С ПОСВЕТОМ: Шампионов аманет

3

Узор није по правилу митско биће. Деци је ближи онај од крви и меса са којим могу некад да се сликају, добију аутограм или највреднији дар – лепу реч

ФОТО: В. Марковић

Пише: Предраг Сарић

Људском уму недокучива је божја одлука да злотвори попут шпанског гинеколога крадљивца беба, нациста биографија исписаних крвљу или диктатора чија се владавина мери милионима жртава дочекају дубоку старост, а да се чисте душе, као што је био Душан Тодоровић, тако рано преселе у рајске одаје.

Сада је излишна потрага за одговором на претходну дилему, као и свака расправа о теми да ли смо као друштво за Душана (и све друге Душане) могли раније да учинимо више, пре него што су општа мобилизација и реакција постали закаснели потези.

Ништа од тога Јовани и Александру неће умањити бол, нити им вратити уснулог шампиона чије крупне очи и у тренуцима најтеже битке нису ни на трен напустиле ведрина и радост.

Док се борио са злохудом болешћу Дуки је Србију из кревета клинике надомак Ноу кампа подсетио да јабуке из туђег воћњака нису ни сочније, ни црвеније, нити слађе од оних из нашег, ма колико биле умивеније и наизглед лепше упаковане. И да нема тог Месија и Барселоне који њему могу заменити Немању и Партизан.

Деца без изузетка свакако маштају да једног дана надмаше достигнућа чиграстог Гаучоса на зеленом тепиху, да хладном Федереру натерају сузе у очи, да закуцају као некад Џордан или сада Џејмс...

Али, сви они нису стварни, видљиви су само на ТВ или екранима „паметних” телефона. И понекој игрици.

Узор, онај опипљиви, који се да видети и додирнути налази се „у њиховом воћњаку”. Најмање је битно да ли је из Хумске или Љутице Богдана, са ове или оне стране жице Малог Калемегдана, са бањичког или неког другог базена.

Узор није по правилу митско биће. Деци је ближи онај од крви и меса са којим могу некад да се сликају, добију аутограм или највреднији дар – лепу реч које ће се сећати и кад буду освајали медаље, попут неизбрисивих дечачких успомена олимпијског победника Луиса Сколе на репрезентативце Југославије са мечева кошаркашког првенства света у Аргентини 1990. у којима је гланцао паркет.

Зато је мисија свих нас који живимо у спорту да деци учинимо доступним Новака Ђоковића, Немању Матића, Александра Митровића, Марка Марина, Немању Милетића, Сашу Илића, Богдана Богдановића, Милоша Теодосића, Ивану Шпановић, Милицу Мандић, Александра Атанасијевића, Филипа Филиповића, Андрију Прлаиновића...

Организацијом, ако треба и „измишљањем” спортских догађаја у Србији, на којима ће седети на трибинама, одмах ту поред њих и нетремице их гледати.

Управо тај аманет нам је оставио шампион ведрих крупних очију – Душан Тодоровић.

Kоментари (3)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Karlo Veliki

Autoru svaka cast za clanak. Konacno nesto sto ne raspaljuje navijacku ostrascenost, vec vraca veru u ljudsko i obicno. U stvarnosti tako malo a u sustini izuzetno veliko i svakodnavno. Duki Veliki je pokazao svima da se ljubav ne kupuje vec dogadja kroz obicne male stvari. U znak postovanja prema borbi koju je mali junak vodio nisam se javljao ali sam kroz cutanje patio, podrzavajuci njegovu borbu i diveci se snazi sa kojom je on vodio zastrasujucu bitku sa nemani. Secanje na njega je trajno i neizbrisivo.

Одговори
Pigeon

Da se moglo nesto uciniti ranije-moglo je sigurno. Konacno tekst, dostojan ranije reputacije zurnala...

Одговори
misa tumbas

kakve bud... zive I hodaju nasim ulicama a bog uzme ovo umiljato dete

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру