Odjeci vanserijskog uspeha vaterpolista na OI: Kvalitet i pamet

0

Da bi se na pravi način sagledao uspeh vaterpolista treba podsetiti na nekoliko podataka

FOTO: I. Veselinov

Piše: Dejan Stevović

Posle Igara u Rija, na spektakularan način su se oprostili kapiten Gocić i centar Slobodan Nikić. Već tada su počele sumnje u kvalitet reprezentacije za naredna takmičenja, najčešće zbog godina koje su pritiskale vaterpoliste koji su sve osvojili.
Nekako je bio konsenzus da Tokio bude krajnja tačka na putu uspeha.

Međutim, Tokio 2020. Zbog pandemije odlaganje Igara na 365 dana ekipa, koja je važila za jednu od najstarijih, morala je da se doda još jedna godina, uz klupsku sezonu koja je bile sve samo ne normalna.

Dejan Savić je pozvao širi spisak kandidata, od 25 se svelo na 21 pa na 17. Tražio je dobitnu kombinaciju koja je obuhvatala i svežu krv, željnu „krvi”. Opredelio se za Strahinju Rašovića i pogodio. Straja je igrao kao da je tu godinama na najvećim takmičenjima.

O onima koji stavljaju tačku na reprezentativnu priču govorilo se tek na kraju. Savić je savršeno znao koliko njegovi lavovi, kako ih zove, mogu. I fizički i mentalno.

Znao je, međutim, koliko drugi deo ekipe može. Nije napravio grešku selektora Mađarske Kemenja koji je 2012. odveo prilično isluženu ekipu velikih imena, uzdajući se u splet okolnosti koji bi ih dovele do odličja. Od toga nije bilo ništa.

Savić je majstorski kombinovao, povezao i jedne i druge, nije ih odvajao niti potencirao odlazak, svestan da bi to mogao da bude veliki teret. I za jedne i druge. Kombinacija je bila dobitna, videli smo homogenu Srbiju, homogenu i kad gubi i kad dobija.

Filip Filipović je majstorski držao energiju, pratili su ga Pijetlović i Prlainović sa Mitrovićem na golu, a dodatnu snagu je dobio kroz sjajna izdanja Mandića, Jakšića, Rašovića uz veliku borbenost ostalih igrača. Igrali su svi za jednog jedan za sve.

Kao u Riju i ovde je reprezentacija bila „ona prava” u drugom delu turnira. Istina, protiv Španije je mirisalo na poraz, ali jedna odluka sudija protiv Srbije, umesto poklona pretvorila se u bumerang za Crvenu furiju.

Podigao se Savićev tim. Za četiri minuta postignuta su četiri gola, tako pritisnuo rivala, da se javno divio i Ratko Rudić.

Na kraju je MVP turnira Filip Filipović postigao, kroz tri bloka, pobedonosni gol koji je izazvao bujicu emocija kako u ekipi i u čitavoj Srbiji tako i rezigniranost kod odličnih Španaca. Španci nisu uspeli da se oporavili i izgubili su treće mesto koje im, po prikazanom, pripada.

Sa tako moćnim vetrom u leđa nije bilo šanse da Grci nešto poremete na pobedničkom putu. Bilo je samo pitanje kad će pasti.

Kombinacija je radila kao sat, pet strelaca za 13 golova, Filipović, Prlainović i Pijetlović su se sa sedam pogodaka svojski potrudili da oproštaj bude baš slavljenički, a već jasni asovi Mandić i Jakšić doprineli su sa još šest lopti u mreži Zerdevasa.

Pre pet godina je vladao opšti konsenzus u svetu vaterpola da Srbija ima ogromne šanse za prvo mesto. Ta prognoza nije padala ni dok je ekipa igrala slabo u grupi. Bežalo se od naših vaterpolista poslednjeg dana grupnog dela olimpijskog turnira kao đavo od krsta.

Srbija je eksplodirala i na jasan, visok kvalitet, stigla do titule. U Tokiju je Srbija dobila na inteligenciju, precizno izvedenu operaciju kojom je rukovodio Savić u kojoj je svaki deo pobedničkom motora znao kad treba da bude upotrebljen do maksimuma. Do pobede!

Rio je bio pre svega kvalitet i pamet, Tokio prvo pamet pa kvalitet. To je definicija dva ogromna uspeha srpskih delfina uz naravno, zajedništvo, atmosferu i uvek jasno pokazanu ogromnu želju da se stigne do zlata.

Ko se oprašta, ko odlazi?
Biće narednih dana priča o kraju karijere pojedinih igrača. Pitanje je da li će Branislav Mitrović posle najboljeg turnira u karijeri okačiti reprezentativnu kapicu o klin. Sledi razgovora sa Savićem.
Ostali, braća Pijetlović, Aleksić, Filipović, Stefan Mitrović i Prlainović, kažu – dosta je. Kad pogledaju iza sebe – karijere za ponos, karijere koje ih svrstavaju među najuspešnije u srpskom sportu uopšte.
Videćemo šta će biti sa Ćukom, kakvi su planovi i selektora i trofejnog igrača. Lista onih koji čekaju nije duga, ali je kvalitetna.
Savićev notes je pun, nama ostaje samo da nagađamo, verovatno i kod nekih imena pogrešno: Drašović, Vučinić, Vico, Ubović, V.Rašović, Subotić, Gogov, Dobožanov, Rističević, Mišović, Stanojević, Martinović...
Neko je sigurno zaboravljen i ono pravo će se videti tek kad Savić bude pravio prvi sledeći skup. Do tada zasluženi odmor.
Tandem za velika dela
Dejan Savić je osvojio dve olimpijske titule. Takav učinak nema niko u kolektivnim sportovima. Prva, 2016, bila je kad je savez vodio Milorad Krivokapić. Druga, pod rukovodstvom Viktora Jelenića.
Zanimljivo, u tim funkcijama su bili i 2013. Jelenić je tad bio na čelu Crvene zvezde, Savić na klupi tima. Rezultat osvojena Liga šampiona, Super kup i dve duple krune.
- Sve su oni rekli u bazenu i stručni tim na klupi. Rezultat sve govori. Ima vremena za priču – bio je kratak Viktor Jelenić.
Kako god tek ostaje kuriozitet da je Jeleni na dve funkcije predsednika dolazio do najboljeg rezultata i to sa istim trenerom.
Umetnost minutaže
Prosek srpske ekipe je oko 31,3 godine. Za turnir od osam utakmica valjalo je tempirati i umor, da ekipa ne padne kad je najpotrebnije.
I Savić je to maestralno radio, iskusne igrače, opterećivao koliko je trebalo, rešenja na poziciji beka i centra tražio i u drugim igračima. I u tome je potpuno uspeo.
Od centara Lazić je u proseku igrao 15, Pijetlović 14,9 minuta. Kod bekova Jakšić je povukao 24 minuta, Aleksić 16, Ranđelović 8.
Na desnoj, nezgodnoj strani Filipović je „radio” najduže 21,8, Mandić 20,3 Dedović 20,1, na suprotnoj Rašović 24,9, Prlainović 21,9 i Mitrović 16 minuta. Ujednačenost pre svega, opterećenje podjednako, uz kombinovanje zadataka.

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru