Целе јесени у звездашкој јавности провејавало је незадовољство избором странаца у летњем прелазном року, а потврда да су челници клуба и стручни штаб дефинитивно промашили стигла је у атинској утакмици одлуке. Управо су интернационалци потписали елиминацију са европске сцене: Томане промашеним и Жандер скривљеним пеналом. Филозофија да се резервни леви бек доведе са Кипра доживела је фијаско, јер је Бразилац несхватљиво лошом реакцијом у 87. минуту отворио врата проласка Олимпијакосу и поништио све што је Милан Борјан донео изузетним интервенцијама.
Пропало 2,5 милиона евра
Направљеним пеналом и изгубљеном утакмицом, Црвеној звезди је пропао приход од 2,5 милиона евра! За реми на Караискакису припало би 900.000, плус 500.000 за учешће у шеснаестини финала Лиге Европе. На ту суму иде и сигурна добит од око милион евра од продаје улазнице за меч нокаут фазе европског такмичења. Да је успела да победи Олимпијакос, Црвена звезда би обезбедила приход од 4,5 милиона евра.
Голи статистички подаци откривају сурову стварност о немоћи Звездиних летњих новајлија из иностранства у групној фази Лиге шампиона. Њих петорица (Гарсија, Томане, Ван ла Пара, Кањас, Жандер) за шест утакмица збирно нису уписали ни гол, ни асистенцију!? Тачно је да је конкуренција јака, да су у елитном европском такмичењу скупљи играчи, али ако већ нису у стању да направе ништа конкретно, онда се поставља питање зашто су и доведени. Јер, и са њима су претрпљени убедљиви порази од фаворита Бајерна и Тотенхема, а Олимпијакос је у Београду побеђен захваљујући Мариновим асистенцијама, Вулићевој инспирацији, Милуновићевом скоку и сналажљивости доказаног странца Боаћија.
Међу тих пет странаца без гола и асистенције налазе се два крила и центарфор, посебно су бочни играли имали велику минутажу. Неприхватљиво је, колико год имали дефанзивних тактичких задатака, да закључе такмичење без гола и асистенције. Комплетном тиму остаје као мрља да су на пет од шест мечева у групи само на једном тресли мрежу. И кад се све сабере, игра у тих 540 и кусур минута није била за освајање трећег места у групи. А, толико је мало недостајало да се сада калкулише ко би могао да буде противник у шеснаестини финала Лиге Европе.
Апсолутни трагичар Звездиног испадања из Европе Жандер стигао је на Маракану зато што су пропали преговори са Египћанима око Карима Хафеза. Кад се чинило да је све готово за ангажовање момка кога је Владан Милојевић тренирао у Омонији, испречило се неприхватљиво обештећење. Послат је у Касимпасу, а спортски сектор и стручни штаб шампиона Србије тражили су нова решења.
Додатни разлог за императив довођења левог бека налазио се у великим шансама да у августу Милан Родић реализује трансфер, а према тадашњим тврдњама са Маракане дефицит српских левих бекова натерао их је да гледају ка иностранству. Као резервна опција наметнуо се Жандер.
Како је Жандер уопште дошао у фокус Црвене звезде? Милојевић је Бразилца приметио на једној од утакмица кипарског шампионата, док је играо за Аполон. Иза себе је имао и успешне наступе у квалификацијама и групи Лиге Европе, али и спор са клубом из Лимасола, што је иницирало селидбу у Пафос. И тамо је морао да паузира из административних разлога, па је у Црвену звезду дошао неспреман.
Није било времена за журбу, а и лакше је било стручном штабу да га физички спреми, него тактички обучи за игру у одбрани. Сада је дефинитивно јасно да Бразилац не може да одговори у дефанзиви захтевима нивоа клуба као што је Црвена звезда.
Није ствар само у игрању руком, него комплетном постављању и заборавности за реакције у пресудним тренуцима. Ако је имао оправдање што се против Тотенхема није снашао као десни бек, за учињено у Атини нема ни разумевања, ни поправног. Жандеру и Црвеној звезди као утеха остаје једино да је Бразилац одиграо одлично у Копенхагену, физичком снагом, што му је највећи адут, дао је добар допринос проласку Данаца у квалификацијама за Лигу шампиона.
Жандер је странац из категорије мање плаћених, за руководство Црвене звезде већа је мука шта да се чини даље са Ван ла Паром. Тачно је да је имао проблем с леђима и стегао зубе да би одигао четрдесетак минута у Атини, али иритантно у очима навијача изгледало је његово издање. Епизоду је започео ударцем испод нивоа, потом био практично неприметан.
Комплетан учинак Ван ла Паре у Лиги шампиона био је – скроман. За његово довођење издвојено је 1,2 милиона евра за обештећење, а да су знали како ће да се бивши играч Хадерсфилда прилагоди сигурно је да га не би ни доводили. Сада се поставља питање има ли сврхе да остаје или је за обе стране најбоље решење да се договори растанак и пронађе купац који би покрио део трошка. Поготово је то могуће јер постоји план да се ангажује неколико младих крилних нападача са суперлигашке сцене.
Најскупље је плаћен Гарсија (1,8 милиона евра) и исплатио се голом у Берну. Ко би рекао тог дана, а поготово после мајсторије против Војводине у Новом Саду, да ће то бити једине ствари за памћење из репертоара Аргентинца. Судећи како је одиграо прексиноћ, челници Олимпијакоса немају разлог да жале што нису победили у трци са Црвеном звездом за његово ангажовање.
Делимично оправдање је у чињеници да су Гарсија и Вукановић били у оковима тактике, са посебним задацима да помажу бековима. Звездина идеја у Пиреју првенствено је била да се затвори прилаз свом голу. У таквој поставци Аргентинац се много потрошио, тек на тренутке дриблао. И то далеко од гола…
Нема сумње да Гарсија остаје у Црвеној звезди, док је Кањасу предочено да је за њега најбоље да пронађе клуб. Ангажовање Шпанца за место задњег везног испоставило се и као највећи промашај, јер апсолутно није испунио очекивања.
Није спорно ни да Томане остаје за други део сезоне. Португалац је после гола маказицама пропустио да настави успон. Кретањем и радо, за тим оставио је добар утисак и у Атини, али све је покварила пречка са беле тачке. Несумњиво је да има потенцијала, али пратиће га терет неискоришћене шансе у Пиреју.
Могао је да промени слику о странцима ове сезоне. Није успео. На све се надовезала катастрофална реакција Жандера за печат на „пресуду” да је иза Црвене звезде лош избор у летњем прелазном року.
Од странаца дупло голо – ни гол, ни асистенција у групи Лиге шампиона!
Ко је погрешио око Бена?
Не би можда суштински ништа било другачије око расплета у групи да је Владан Милојевић могао да рачуна на Мохамеда Ел Фардуа Бена, али сигурно је да би тренеру било много лакше са поузданим офанзивцем у тиму. Судећи по форми репрезентативца Комора на суперлигашким утакмицама, имао би и на европској сцени бољи учинак од Ван ла Паре и Гарсије.
Изостанак Бена са списка пријављених фудбалера за Лигу шампиона оправдан је временским теснацом при “извесној” реализацији трансфера, али с правом се поставља питање чија је кривица у целој причи највећа. Ел Фарду је у првих 18 месеци у клубу пружио толико да је морало пажљивије да се приступи целом случају.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.