Златибор. Тај вишевековни чувар српске традиције лековитог и културолошког наслеђа, за ову причу битно, већ десетак дана туристички је домицил председника Скупштине Црвене звезде и голмана са сталним именом у клупској историји – Ратомира Дујковића.
И, претпоставка, чувар срца његовог у време узбудљивог и надасве потресног копенхагенског меча с хичкоковском пенал-завршницом.
- Одушевљен сам, задовољан… много - дан после надахнуто збори, Дујковић. - А, драматично је било и дозлабога неповољно за срчане болеснике ха, ха…
Знаменити чувар мреже и тренер од снажне упечатљивости, рафинираног изгледа и у седамдесеттрећој очуване крепкости, велича прексиноћни успех на трави „Паркен стадиона”, разумљиво, понајвише наследника у рукавицама – Милана Борјана.
- Он, одавна причам, најбољи је голман у Европи! Далеко, далеко изнад конкуренције. Званично није, на жалост његову и нашу, а био би да игра у Реалу, Јунајтеду… То не кажем због одбрањених тешких шутева, три пенала и гола. Борјан је ослонац екипе, позитивна личност. Лидер, најпрецизније речено.
Предосећао је Борјанову холивудску ролу, шармантно уверава, не баш и за Оскара. И, симпатично признаје, много мање од стрелца јединог гола - Ричмонда Боаћија.
- Знао сам да ће одбранити пенал, два. Не и три, понајмање претпоставио фасцинантну хладнокрвност и прибраност након промашаја саиграча. Чудо једно, збиља. И још нешто: враџбинама нисам склон, међутим, после Боаћијевог бајања Борјану пре пенала… не знам шта бих рекао – насмејао се чујно. - Нешто је, богме, било у његовој молитви ха, ха…
Осмехнуо се страственије на опаску: успешно сте своједобно бранили пенале. И, после подсећања на 7. јун 1970. и 46. првенствени дуел Црвене звезде и Партизана, одбрањене једанаестерце Слободану Петровићу и Момчилу Вукотићу, рекао обзирно бирајући речи:
- Моца је био сјајан техничар и, знао сам, ако будем благовремено кренуо у шут – одбранићу пенал. Тако је и било… Сигуран нисам био и за Петровића, мање познатијег од Моце и појединих у другим клубовима да бих водио евиденцију како и где је шутирао најчешће. Да, умео сам то… чекао ударац, никад раније отварао страну.
С намером сервилан закључак: лепе успомене на дане славе и дан-данас помињане, искамчио је сетан одговор:
- Фантастичне успомене, нема шта.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.