Легендарни центарфор Црвене звезде Дарко Панчев говорио је, без задршке, о данима после освајања Купа шампиона са најтрофејнијим српским клубом и погрешној одлуци да потпише за Интер после освајања титула шампиона Европе и света.
- Са фудбалског гледишта, трансфер је био велика грешка, али није са финансијског. Могао сам у Реал, Барселону или Манчестер јунајтед, а изабрао сам Интер. То је као да си имао четири девојке и оженио најгору од њих. Не зна много људи да сам потписао прелиминарни уговор са Миланом. Папен је требало да буде тамо, али и Савићевић, Бобан и ја. Плашио сам се да ће бити превише странаца и нисам отишао тамо. Највећу грешку сам направио у децембру 1992. године, када ме је Алекс Фергусон желео, али сам одбио Манчестер јунајтед – истакао је Дарко Панчев.
Објаснио је Панчев зашто није успео у Интеру:
- Црвена звезда је играла леп фудбал, а Интер другачије и нисам могао да се навикнем на то. Прво сам потписао уговор, па схватио да је тим лош. Многи нису заслужили да тамо играју. Други проблем је био што сам странац, Италијани су ме третирали лоше, посебно јер је Скилаћи такође дошао у то време. Знао је из тима старије фудбалере као што су Зенга, Фери и Де Агостини, који су притиснули тренера да му помогне. Врло брзо сам ушао у конфликт, прво са тренером, затим са менаџментом клуба. У свакој фирми кад почнете да се расправљате са шефовима, завршите лоше.
Каријеру није успео да подигне ни после напуштања Италије…
- Прво сам отишао у Фортуну, затим у Сион, нисам играо редовно због повреде, нити имао мотивацију, због чега сам рано, са 32 године, завршио каријеру. И тако сам задовољан оним што сам постигао. Један сам од најбољих играча у историји бивше Југославије, такође сам изабран за најбољег играча у историји Македоније.
Пољски новинар је направио паралелу између Панчева и Пандева, са акцентом да је млађи Македонац успешнији.
- Ниједан Македонац није показао моју класу. Три године мој трансфер је био најскупљи на свету, 1991. године сам освојио друго место у гласању за „златну лопту”.
Новинар је наставио да форсира тезу да је Пандев можда и бољи јер је освојио Лигу шампион са Интером…
- У моје време, само три странца су могла да играју у Италији. Замислите нешто слично данас, колико добрих фудбалера није могло да приђе. У случају старих правила, да ли би се Пандев појавио у Интеровој екипи кад је победила у Лиги шампиона? Ви сте тренер и морате да изаберете између Етоа, Снајдера, Милита или Жулио Цезара. Хоћете ли ставити Пандева!? – одлично је поређење направила „Кобра са Вардара”
Објаснио је Панчев и зашто тријумфи у Барију и Токију нису представљали изненађење:
- Наши клубови су били успешни годинама. Партизан је играо финале Купа шампиона 1966, Динамо освојио Куп сајамских градова, Црвена звезда је имала континуитет европских успеха и ишла је далеко. Да се Југославија није распала и да нисмо кажњени од УЕФА, дуго бисмо били на високом нивоу. Сећам се колико је велика конкуренција у репрезентацији била у то време. Чекао сам две-три године да почнем да играм, а кад су Шукер, Бокшић и Мијатовић имали 21-22, доносили су ми лопте за тренинг. То показује колико је било тешко бити одабран.
И за крај, велики жал због распада државе и сјајног дружења:
- Играли смо се заједно и да је зависило од нас, Југославија се никада не би распала. Уверавам вас да су људи живели боље него сада, упркос социјализму, јер је било другачије него, на пример, у Румунији или Бугарској.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.