Погоци из ближе прошлости довођењем Душана Јованчића, Милана Павкова и Марка Гобељића, који су заблистали на Маракани без интернационалног искуства, определили су спортски сектор и руководство Црвене звезде да наставе у том смеру и ове зиме су стигла двојица запажених фудбалера са суперлигашке сцене, досадашњи Напреткови адути Милош Вулић и Алекса Вукановић.
Са паролом „купуј домаће, јер има квалитета” Звездан Терзић и Митар Мркела су обезбедили тренеру Владну Милојевићу појачања из Напретка.
Од како је Терзић стигао у управу Црвене звезде, лета 2014. године, забележено је 26 директних долазака из суперлигашких клубова у Љутице Богдана. Почетни промашаји, уз чињеницу да су странци попут Виеире, Доналда и Ибањеза правили разлику, допринели су да Звездан у појединим тренуцима посегне за изјавом да у домаћој лиги баш и нема појачања за најтрофејнији српски клуб, али временом су потези показивали другачије размишљање.
Повратници из иностранства (Борјан, Савић, Родић, Крстичић, Стојковић, Јовичић, Пешић…) драстично су подигли квалитет тима и дали су апсолутну потврду визији Мркеле и Терзића да се на њима граде шампионске амбиције, али посебну пажњу привлаче момци који су после квалитетних игара за мање клубове од Звезде на Маракани одушевили навијаче. Међу најбољим примерима су Јованчић и Павков, мада је центарфор прошао много мука да би показао квалитет.
Није све почело лагано за Терзића. Ниједан од шест ангажованих фудбалера из Супер лиге пре и током сезоне 2014/15. није оставио јачи траг. Највише утакмица одиграли су Ненад Гаврић и Милош Цветковић, али кад се подвуче црта нису оправдали очекивања.
Богдан Планић се задржао само шест месеци, наговестио је потенцијал, али је одлука била да се врати у ОФК Београд. Испоставило се да то и није био лош епилог за њега, јер је данас капитен Стеауе.
Довела је Звезда 2014. године и три бека из Супер лиге. Ненад Лалатовић није доделио ни минут на терену у званичним утакмицама Предрагу Ђорђевићу, више је играо његов презимењак Стефан. Изненађујуће скромну шансу добио је и Никола Антић, па је отишао после шест месеци у Јагодину.
Директно из Супер лиге на Маракану су стизали играчи и у лето 2015, први после доласка тренера Миодрага Божовића његов стари познаник Зоран Рендулић. Није искусни штопер успео да игра као некада у Азији, мучиле су га и повреде. Осим од њега, више се очекивало и од Бруна Матоса.
Остали доласци били су пуни погоци. Најпријатније је изненадио Срђан Плавшић, од Славољуба Срнића се много и очекивало, а испоставило се и да је тренер Божовић добро знао шта може да му донесе Предраг Сикимић. Искусни нападач је стрпљиво чекао шансу, комплетан учинак у клубу био је задовољавајући и да није било грешке Кахримана у пролећном дербију 2016. остао би уписан као потписник тријумфа над Партизаном евроголом.
Окренули су се затим црвено-бели другачијим решењима, скоро у потпуности иностраној сцени. Рачунали су скоро само на повратнике и странце, а из Супер лиге су ангажована само двојица из Спартака. Стефан Милошевић се дуже од имењака Илића борио за минутажу, није успео да оствари ништа више од протоколарне улоге.
На половини сезоне 2016/17. са суперлигашке сцене су доведени Милан Павков, Абрахам Фримпонг, Немања Милић и Срђан Вујаклија. Од тог квартета у клубу је још само снажни центарфор, који је ушао у срца звездаша головима над Ливерпулом.
Фримпонг је почео добро, али како је одмицао пролећни део сезоне губио је на сигурности и разочарао у финишу против Партизана и Вождовца. Код Милојевића је затим стартовао у тандему са Савићем, али после кикса на Малти момка из Гане пребацио је у одбрани Ле Талека. Тамнопути штопер се искупио у најважнијем тренутку, кад је одиграо сјајно против Краснодара у плеј-офу за пласман у Лигу Европе.
Милић је био један од тихих јунака уласка Звезде у Лигу Европе, у групној фази је имао важну улогу, али је ове зиме изгубио статус и није био ни лиценциран за такмичење у Лиги шампиона.
У јулу 2017. године Терзић је повукао ризичан потез и довео Немању Радоњића из Чукариког, са прихваћеном обавезом да 40 одсто уговора не припада Звезди. Брзоноги крилни нападач је заблистао у потпуности се исплатио, дао огроман допринос пласманима у Лигу шампиона и Лигу Европе, па је од његовог трансфера у Олимпик ушло у касу близу седам милиона евра.
Марко Гобељић је постао пример какве би играче Црвена звезда требало да доводи са домаће сцене, наметнуо се као универзалац и фудбалер од поверења тренера Милојевића. За разлику од њега, Филип Баиновић из Рада није успео да се наметне. Мучи се и Стефан Хајдин, али није желео летос д асе преда и оде после само шест месеци.
Летошња ангажовања Душана Јованчића и Вељка Симића учврстила су став да у Супер лиги итекако има фудбалера за велику сцену. Вулић и Вукановић ће имати неколико месеци привикавања, од лета ће се и од њих очекивати да буду од користи на међународној позорници.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
