Пустоловине Црногораца Блаже и Вуксана на Маракани... Директор дао слободан дан и повео конвој, са радницима кренуо за Београд

5

Били смо против Барселоне, Кајзерслаутерна... Душа ме боли што сам пропустио Наполи – прича Вуксан, задовољан што је у которској електропривреди добио слободан дан

ФОТО: Н. Неговановић

Из разлога који читаоце не интересује, морао сам на стадиону да будем доста пре почетка утакмице. И док сам псовао у себи, улазио сам на источну трибину, ред тај и тај, седиште то и то.

Све како треба, осим што на седишту, означеног на мојој улазници, неко већ седи.

Да не дужим, двојица Црногораца траже начин да буду један до другога. И логика је да неће да бар једно место буде оно са њихове карте а друго шта Бог да, него насумице седну на друга два. И ето, једно је баш моје.

- У реду је померићемо се. Пошли смо ноћас из Никшића. Заправо, прво сам ја дошао из Котора по Блажу, а онда смо кренули. Прави конвој. Има нас на истоку бар двадесет, али смо раштркани. И сам не знам како смо дошли до карата – рече старији који се представи као Вуксан.

Ех, Црногорци да не могу да се снађу у Београду. Па добро, нема вас пуно, али сте добро повезани, коментаришем..

- Немој тако, овде ни везе не помажу.

Успешно сређују да остану баш поред мене. Рекао бих да имају око 45 година. Знају доста о Звезди, дуго је прате. Још из деведесетих.

- Били смо против Барселоне, Кајзерслаутерна... Душа ме боли што сам пропустио Наполи – прича Вуксан, задовољан што је у которској електропривреди добио слободан дан.

- Како не би, када је и директор у поменутом конвоју. Колико знам толико нас је кренуло за Београд из свих крајева, Боке посебно, да би неко могао да нас комотно нападне и окупира за два сата, далеко било – смеје се Блажо.

Има још сат времена, причамо о ватерполу, политици. Тамо је густо око ових полемика.

- Ма код нас је увек гужва. Лети због туриста, а сада што морамо да будемо оно што нисмо. Ипак, политика не може баш да те толико растави.

Ливерпул излази на терен. Са свих страна слоган из уобичајеног навијачког фолклора.

- Не мора баш овако. Читам да су нас господски дочекали тамо, указали поштовање. Опет, нека се штрецну мало.

Неки минут касније официјелни спикер представља Пижона, Цолета, Киру, Кулета и Станета, део тима који је два пута пре 45 година славио против Ливерпула.

- Гледао сам снимак на ју-тјубу. Како се тада играло, шта је Пижон радио, како је Оља бранио а голови Цолетови и Лазини. Кад би сада било тако. Али, реално, тешко. Напуниће нас, али нема везе. Ова атмосфера све покрива.

Великани долазе до наше трибине. Кирил Дојчиновски у колицима. Без обе ноге, гангрена је учинила своје. И чини се да некадашњем центархалфу, који је из Македоније стигао на спектакл, иде највећи део аплауза.

Клопови пулени се загревају на главном терену. Загревање црвено-белих се прати на видео биму. Некако се осећа препотенција играча Ливерпула. Као да уживају у фантастичној атмосфери, свесни да би све, осим лаке победе, било чудо.

- Да им не буде сувише лако. Ко зна, ови наши ће да изгину. Волео бих гол да дају да чујем Маракану како експлодира.

Кажем да се стадион зове „Рајко Митић“.

- Ма знам, али ово је увек наша Мара.

И пола сата касније Блажо и Шћепа су доживели експлозију. Судија је показао на корнер, иако је помоћник мислио другачије. Марин, Павков, 1:0.

- А помоћник, мамицу му....

Седам минута касније Павков вуче лопту.

- Ма шутирај – виче цео исток.

Иако су касније израчунали да је лопта летела 94 км на сат, да је пут до мреже трајао ни секунд, на стадиону се та секунда чинила као вечност. Када је лопта завршила у мрежи, на Мари је био земљотрес.

- Да ли је могуће, ово је чудо, само да издржимо до полувремена.

Све што су Блажо и Вуксан пожелели, догодило се. У другом полувремену су сваки час гледали у семафор и само се чује:

- Ево га тек четрдесет седми... Ајде педесети... Ма да уђемо у седамдесети са два нула. Не можемо да примимо три гола... Још десет минута, десет му мајки... Колико је продужио ? Пет минута, уа, судија лопове.

Крај.

Радују се Вуксан и Блажо, шал високо подигнут.

- Шта сам ти рекао пријатељу, побеђујемо глат. Храбро срце је славило. – окуражио се Вуксан и додаје – Чудо бре... Баш борба непрестана.

Кад идете кући, питам уз, поздрав. Смеју се:

- Кад нас директор, окупи. Субота недеља, тако нешто. Да видимо родбину и пријатеље. Ајд остај нам добро.

И одоше Блажо и Вуксан и још педесет хиљада људи да славе оно што на почетку бити није могло.

Kоментари (5)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
vau, svaka cast

Bili i protiv Barse i protiv Kajzerslauterna... Kakvi navijaci. A jesu li isli na gostovanja tipa Banatskog Dvora, Surdulice, Ivanjice?

Одговори
Nenad

Zamolio bi te da napustis internet.

Одговори
Boze, pomozi mu...

Koga briga za Surdulicu i Ivanjicu...2-3 derbija i resava se namešteno prvenstvo...Vi placeni idite pa gledajte koga hocete,ja sam naviko na evropske i utakmice iz stare Jugoslavije...kad sam isao redovno na svaku , nikad kartu nisam mogo da nadjem za "velike utakmice" jer placenici tapkaju svojima...pa.od vođa kupujem na ulici...

Одговори
straja

Nemam nista protiv toga da navijaci prate voljeni klub...ali se pitam sta bi navijaci iz C.Gore radili da se utakmica igrala u sredu koja im je jedini RADNI DAN...znate ono...."...a da li cemo svake srede da radimo??"

Одговори
Lektira za cigane

Ovakav clanak je bio i za utakmicu sa Salcburgom.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру