Висок пораз Црвене звезде на Парку принчева гануо је у срце тренера тврђаву Љупка Љуба Петровића, стратега угандског првака АПР-а. Толико снажно да и другог дана чујно одзвања до 8.195 километара удаљеног Кигалија.
Иритиран бројним фото-монтажама на друштвеним мрежама и пренесеним кафанским накнадним паметовањима, као овдашњи вишевековни фолклор, Велики Љупко видно потресен рече гласом без интонације:
– Многи се радују овоме, а није фер... није поштено. Наши смо, ваљда... побогу. А, понашамо као крвни непријатељи.
Потом, пусти глас на „слободу”...
– Тај, ако ћемо поштено, Пари сен Жермен је врхунски клуб. Екипа селектирана од класних играча, најскупљих на свету! Насупрот томе, Звездини момци су досад играли у малим клубовима или спорадично у нешто већим. Многима је дерби с Партизаном најзначајнија утакмица у каријери... Опет, носили су се барабар с паришким ведетама до првог гола, мајсторије Нејмара из слободног ударца. И, управо због недостатка међународног искуства – сломили! Ко то није хтео или желео да види је његов проблем, не... овако лакрдијашки шири несклад између надања и реалности.
(ЦЕО ТЕКСТ можете да прочитате у данашњем штампаном или ПДФ издању Журнала)
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.