Италија, Звездина судбина у елитном друштву. У Барију су се црвено-бели 1991. године домогли европског трона, први ривал у премијерном учешћу у Лиги шампиона је Наполи. Са сетом навијачи нашег најтрофејнијег клуба изговарају – Сампдорија!
Вероватно једна од највећих спортских трагедија, била је та црвено-бела евро сезона 1991/92. која је епилог добила у Софији. Поразом од славног клуба из Ђенове утихнуо је сан о одбрани европскког трона. Та ноћ када су Ђанлука Паљука, имењак му Виали па Роберто Манћини, Атилио Ломбардо, Пијетро Вјерховод, Срећко Катанец и друштво, предвођени Вујадином Бошковим пред више од 30.000 навијача славили 3:1, препричаваће се довека. „Катанац на Вембли”, писао је Спортски журнал 2. априла 1992. поручујући да ће Звезда тешко до финала.
Од Лековића до Чуле
У сезони 1991/92. црвено-бели дрес су облачили: Лековић, Радиновић, Тањга, Југовић, Белодедић, Најдоски, Стошић, Лукић, Ивић, П. Јовановић, Ратковић, Михајловић, Недељковић, Панчев, Савићевић, Милојевић, Василијевић, Савић, Болић, М. Јовановић, Стојковски и Чула.
Ратни вихор на нашим просторима однео је са собом и тајну да ли би Црвена звезда била први, испоставиће се и једини, освајач премијерне Лиге шампиона, да није била приморана да игра ван Србије. Политичке (не)прилике у земљи били су разлог да на траву Маракане не истрче европски великани. Звезда се селила у Мађарску, Румунију и Бугарску. У (не)могућу мисију је кренула на крилима трофеја из Барија и Токија, али без капитена Стевана Стојановића (Антверпен) и Роберта Просинечког (Реал Мадрид). Тренера Љупка Петровића наследио је Владимир Поповић.
Била је то претеча данашњег такмичња. Стартовала су 32 шампиона европских држава, после два кола по нокаут систему осам тимова је подељено у две групе чији су победници играли финале.
Све је почело двомечом са Портдауном. Екипа из Северне Ирске била је лак залогај. Две победе по 4:0 биле су увод у још два тријумфа над кипарским Аполоном. Лимасол је био Салцбург актуелне генерације. Звезда се пласирала у групну фазу Лиге шампиона. Жреб је одлучио – противници су Сампдорија, Андерлехт и Панатинаикос.
Прво коло и одмах гостовање у Ђенови. Рани аутогол Недељковића одредио је судбину те утакмице. Потпис на пораз Звезде ослабљене неиграњем Савићевића, Белодедића и Лукића ставио је Виали. Није лош старт обесхрабрио Поповићеве изабранике. Уследиле су три узастопне победе.
На скромном здању Хонведовог стадиона у Пушкашовој улици у Будимпешти, пред само 5.000 гледалаца и поново без Савићевића, јунак је био Дарко Панчев. У 87. минуту је погодио за победу и потпуни преокрет. Претходно је Илија Ивић изједначио. Била је то најава повратка на победнички колосек.
Прво коло
Црвена звезда – Портдаун 4:0 (2:0) у Сегедину
Портдаун – Црвена звезда 0:4 (0:2)
Осмина финала
Црвена звезда – Аполон 3:1 (1:1) у Сегедину
Аполон – Црвена звезда 0:2 (0:0)
Групна фаза
Прво коло: Сампдорија – Црвена звезда 2:0 (1:0)
Друго коло: Црвена звезда – Андерлехт 3:2 (1:1) у Будимпешти
Треће коло: ПАО – Црвена звезда 0:2 (0:0)
Четврто коло: Црвена звезда – ПАО 1:0 (0:0) у Софији
Пето коло: Црвена звезда – Сампдорија 1:3 (1:2) у Софији
Шесто коло: Андерлехт – Црвена звезда 3:2 (2:1)
– Ако нам УЕФА дозволи, а поново ћемо на разговоре, да играмо пред својим навијачима сигуран сам, после ове величанствене победе над Андерлехтом, да ћемо поново играти у финалу Купа шампиона – надао се Драган Џајић после важних бодова.
Самопоуздање је расло, ни „пакао” Караискакиа није уплашио Београђане. Панчев је поново херој. Са два гола је легендарни Македонац оверио тријумф. У Бриселу је пала Сампдорија, Звезда поново сама одлучује о својој суднбини.
Михајловићева левица са беле тачке руши Атињане у Софији и најављује меч одлуке са Самдоријом, на истом месту.
Софија или Маракана, свеједно. Није било препреке за звездаше да се домогну главног града Бугарске.
– Да је капацитет стадиона и 70.000, би би пун – сликовито је Мики Ћоровић, тадашњи функционер Звезде, описао интересовање за утакмицу.
Играчи су били пуни самопоуздања.
– Вујке ме се плаши. Уосталом, он ме познаје и од раније. У форми сам, могу много да трчим. Постоји више начина да се угрози Паљука. Важно је дати гол, најмање је битно ко ће то да учини – говорио је Синиша Михајловић тада за Журнал.
Испоставило се, није Бошков причао узалуд. У 20. минуту ни живи зид, ни Паљука нису могли да зауставе Михин пројектил за делиријум Делија на трибинама и корак ка финалу. Егал је вратио Катанец, а онда вероватно и преломни тренутак меча. У жељи да пре Виалија стигне до лопте, Горан Василијевић је лоше захватио лопту и послао је иза леђа Звонка Милојевића. Сампдорија је срећно дошла до предности пре долазак на одмор. У 66. минуту Манћини је угасио и последњи трачак наде. Сампдорија иде на Вембли!
Постојала је теоретска шанса у последњем колу али није било реално да Италијани пропусте зицер против Грка на свом терену. Звезда је, у комбинованом саставу, поражена у Бриселу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.