Калинић: Прво у Звезду, па на крштење, стадион је наша прва и друга кућа

1

Тренер Графичара Урош Калинић, млађи брат познатог глумца Милана, истиче да је у кући Калинића одвајкада Звезда светиња

ФОТО: В. Марковић

Браћа Калинић уживају у животу, свако на свој начин. Урош живи у фудбалу 24 часа и од најпопуларнијег спорта на планети, иако је пре деценију и по окачио копачке о клин. Милан није креирао игру, стајао је испред гола и за разлику од млађег брата посветио се глуми и раду у медијима, као ТВ водитељ.

Обојици, за сада, добро иде. Крче путеве ка звездама на својим животним пољима, свесни да је смех најбољи лек.

– Црвена звезда је мој матични клуб, поникао сам у Љутице Богдана 1а, сећам се доласка у клуб, 1984. године, такође и првог тренера, Владице Поповића. Касније сам упијао фудбалско градиво од Јована Кулета Аћимовића, па Стевана Остојића, Зорана Жоте Антонијевића и на крају слушајући Војина Лазаревића. Играо сам пријатељске утакмице за другим тим, а дрес првотимца остао је мој пуки, дечачки сан. Био сам део добре генерације, са Небојшом Крупниковићем, Дејаном Стефановићем, кумом Николом Трбовићем, Николом Кадријем, Миланом Босанцем, Дарком Пиваљевићем... Крупниковић и Стефановић отишли су најдаље у каријерама – говорио је Урош Калинић, скидајући Звездину тренерку после тренинга са првотимцима Графичара иза јужне трибине највећег српског стадиона.

Закључак је једноставан у опредељењу шефа стручног штаба српсколигаша са Топчидерске звезде.

– У дому Калинића, од малена, Звезда је светиња. Поносни смо на прошлост и што волимо првака света и Европе из 1991. Црвено-бели су обележили Миланово и моје детињство, овај стадион је наша прва и друга кућа. Била, остала и биће. Заувек.

Фудбалска математика је једноставна, каже да је Калинић млађи, рођен 18. марта 1974, Звездину опрему ове године поново обукао после тачно 25 година.

– Занимљиво, каријеру сам завршио у Графичару, сада Звездиној филијали. Лепо се осећам у омиљеним бојама, волим кад овај грб стоји на срцу. Овде сам на неки начин проходао. Милан и ја смо крштени у Цркви светог Марка кад смо имали шест месеци, он 1973. а ја у септембру 1974. Обојицу нас је деда Милан учланио у Црвену звезду као бебе од три месеца. Колико нам је Маракана у срцу потврђује и то што смо прво постали звездаши, па онда Хришћани.

Урош Калинић је по изласку из омладинске школе играо за Трудбеник, шведског прволигаша Спорвеген, затим Јавор, Раднички из Ниша, направио је трогодишњу паузу због повреде леђа, вратио се фудбалу играјући за Железничар из Баре Венеције, тадашњег друголигаша, а игрању је рекао збогом у дресу Графичара. Кратку епи-зоду имао је и у Арису из Лимасола.

– Уживам у животу, задовољан сам. Милан и ја се разликујемо много, а у суштини смо исти. Брат је уметник који живи као спортиста, а ја сам био спортиста са животом уметника. Није шала, мада лепо звучи.

Шаљивџија где год се нађе, насмејан, труди се да шири позитивне вибрације. Тако је било док је тренирао фудбалере Дорћола, нема разлике ни сада, на Сењаку или Маракани.

– Тмуран човек није добар ни за себе, а камоли за околину. Кад сам нерасположен не излазим из куће два дана. Коме сам потребан, ко воли да види намрштене обрве? Први ја то презирем. Био сам љут на себе милион пута, ко ме дуго и добро познаје сећа се да сам био добар везни играч и ко је сад мени крив што нисам направио у фудбалу ни близу колико сам могао. Нисам био довољно посвећен послу, олако сам схватао суви таленат. Нисам имао никога да попричам, онако као што ја сад разговарам са фудбалерима Графичара о свему и свачему. Борим се за сваког свог играча, да не направи грешку коју сам ја начинио.

Живот је суров, брзо пролази, некоме је мајка, за некога маћеха.

– Пропустио сам много возова у играчкој каријери, зато сам сад други човек. Сазрео, у сваком смислу. Решио сам да упутим подршку, дам савет младом играчу, помогнем, као што мени нису. Желим да истрају у фудбалу и животу, у чему су добри. Волим кад је тренинг богат, сваки је нова прича. Трудим се да свака следећа активност буде за играче јаког интензитета, не само у смислу прикупљања снаге, да је занимљив, с тим што контролишем кад је потребно да смањимо гас. Уторак или среда су ударни дани, радимо на подизању нивоа физичке спреме.

Својевремено плавокоси организатор игре сећа се како је запловио тренерским водама.

– Милан је бранио у Бањи, клубу из Вишњичке бање који се такмичи у петом рангу такмичења, замолио ме је да да дођем и помогнем им као тренер. У том тренутку признајем нисам размишљао о тренерском послу. Затекао сам групу дивних момака са којима сам напра-вио одличан однос. Стекао сам много пријатеља, остварили смо добре резултате. Бања је заслужна што сам се упецао на овај позив. Радио сам две и по године, пекао занат, позвали су ме пријатељи из Графичара, да помогнем како би остали у зонском рангу. План смо испунили у тешкој ситуацији, ипак смо се растали на крају сезоне. У међувремену сам завршавао за А лиценцу, добио шансу на Дорћолу, да први пут предводим екипу у Српској лиги. Дорћол је имао добар тим у резултатској кризи. Остварили смо лепе резултате и смењен сам у тренутку кад је екипа била на првом месту.

Пролазили су минути, Урош се поново вратио на старијег брата.

– Ко није знао да игра фудбал морао је да стане на гол. Милан је рођен 21. септембра 1972, волео је да се баца по лопту, био је талентован, играо је и он у Звездиној школи, међутим, голману је потребна висина. Вршњаци су га престигли у расту, па је отишао у Хајдук, потом са Лиона у Дорћол, код тадашњег тренера Милорада Гилета Рајковића. Драго ми је што долази на сваку моју утакмицу, осим кад има пословне обавезе ван Београда. Ухвати сина Вука за руку, радо дође да ужива и да се нервира. Верујем да ће једног дана Милан да тражи мој аутограм, радо ћу се и њему потписати, наравно. Заслужио је, због мојих почетака. Бићу популарнији, мада не верујем у Србији, али у свету - да! – уз искрен осмех завршио је Урош Калинић.

Повезане Bести

Kоментари (1)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Aca

Uopšte ne liče,ovaj napoznatiji je bolji i lepši po svemu!

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру