Пише: Славко Басара
Црвена звезда и Борац исти дан славе – 29. мај. Београђани су на овај дан 1991. године у Барију освојили титулу клупског европског шампиона, а тачно годину дана касније, такође у Италији, у граду Фођа, Бањалучани су освојили једини европски трофеј у историји, Митропа куп.
У прошлости је безброј примера сарадње Звезде и Борца, Београђани су помагали Бањалучанима у најтежим ратним деведесетим годинама прошлог века, након завршетка рата долазили у Републику Српску на прославу рођендана црвено-плавих, Борац путовао на Маракану. Звезда и Борац чувају и негују односе Београда и Бањалуке, Србије и Републике Српске.
Чврст однос два клуба су створили трансферима играча, посебно оним када из Борца и Бањалуке на српску Маракану дође оно најбоље што је бањалучки клуб некада имао.
Недавни долазак Срђана Бабића, златног Орлића из Новог Зеланда 2015. године у Црвену звезду је само наставак низа започетог 1983. године кад је голман Слободан Каралић из Борца прешао у Звезду.
Печат Звездине и Борчеве сарадње није се мењао без обзира долазили играчи директно из Бањалуке у Београд или околним путем, као што је то урадио Бабић, преко Новог Сада и Сан Себастијана.
Млади дефанзивац је осми Бањалучанин који је стасао у Борцу, а доказиваће се у Звезди. Да кренемо редом...
Нажалост, данас покојни Слободан Каралић, голман који је у финалу Купа Југославије 1988. године на стадиону Партизана одбранио једанаестерац Драгану Стојковићу Пиксију и Бањалучанима, као првом и једином друголигашу, донео победнички пехар, био је први играч Борца који се обрео на Маракани.
Провео је само једну сезону, 1983/84. али није добио праву прилику, па је брзо отишао у Грчку.
Остаће упамћен као онај ко је „пробио лед“ у трансферима на релацији Градски стадион – Маракана. Преминуо је 26. новембра 2013. у 57. години.
Потом су у пакету на највећи српски стадион 1995. године стигли штопер Винко Мариновић и везиста Дарко Љубојевић.
Садашњи селектор младе репрезентације БиХ дошао је директно из Борца, провео четири године у црвено-белом дресу, одиграо 79 утакмица и постигао десет голова, потом је појачао белгијски Жерминал Бершот. Мариновић је забележио и један наступ за репрезентацију СР Југославије.
Некадашњи потпредседник Фудбалског савеза БиХ дошао је преко Будућности из Ваљева, остао до 1997. године и у 25 одиграних утакмица дао четири гола за Звезду из које је појачао шпански Оренсе.
Била је то већ ера Републике Српске, тако да се може рећи да су Мариновић и Љубојевић на својеврстан начин „пробили лед“ кад су питању играчи из Српске у Звезди.
На прелазу два миленијума у сјајној генерацији Звезде био је и нападач Ненад Миљковић. Стигао је 1998. године из Војводине и остао две сезоне у којима је одиграо шест мечева и постигао један погодак.
Биле су то најтеже године по српски фудбал, кад је СР Југославија бомбардована од стране НАТО пакта.
Још један дефанзивац који је поникао у Борцу дошао је у Звезду околним путем, преко Хајдука из Куле и Милиционара, а реч је о Горану Ђукићу.
Играо је на позицији либера, одиграо је четири утакмице и постигао један гол у сезони 2001/02, онда се као позајмљен играч преселио у Аустрију, одакле се вратио у Борац, завршио каријеру и постао спортски директор.
Везиста Владан Грујић провео је само јесен 2002. године на Маракани стигао је из Обилића, као млади репрезентативац БиХ, одиграо је три утакмице и није се уписивао у листу стрелаца, касније је остварио сјајну играчку каријеру у Немачкој, Русији, Грчкој, Бугарској и Норвешкој.
Постао је и „А“ репрезентативац БиХ, одиграо 24 меча без постигнутог гола, каријеру је завршио прошле сезоне у дресу Вождовца.
Последњи Бањалучанин на Маракани пре Срђана Бабића јесте актуелни репрезентативац БиХ штопер Огњен Врањеш. Имао је идентичан пут као Грујић, наступао је само полусезону 2009, одиграо четири меча без гола.
Био је млади репрезентативац БиХ, играо је за клубове у Молдавији, Русији, Турској, Словенији, Шпанији и Грчкој.
За Змајеве је, за сада, забележио 28 утакмица, није био стрелац, али је учествовао на Мондијалу 2014. године у Бразилу.
Срђан Бабић је отворио нову страницу мостова сарадње између два клуба, те учврстио додатно везе између Београда и Бањалуке, Србије и Српске.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.