Почетна / Фудбал / Звезда

БАЊАЛУЧАНИ У ЗВЕЗДИ: Низ од Каралића до Срђана Бабића

Црвена звезда и Борац из Бањалуке, сваки на свој начин, имају патриотско-мисионарску улогу, међусобном сарадњом претварају Дрину као реку која тече кроз исту земљу, а никако да буде граница.
ФОТО: Архива Журнала

Пише: Славко Басара

Црвена звезда и Борац исти дан славе – 29. мај. Београђани су на овај дан 1991. године у Барију освојили титулу клупског европског шампиона, а тачно годину дана касније, такође у Италији, у граду Фођа, Бањалучани су освојили једини европски трофеј у историји, Митропа куп.

У прошлости је безброј примера сарадње Звезде и Борца, Београђани су помагали Бањалучанима у најтежим ратним деведесетим годинама прошлог века, након завршетка рата долазили у Републику Српску на прославу рођендана црвено-плавих, Борац путовао на Маракану. Звезда и Борац чувају и негују односе Београда и Бањалуке, Србије и Републике Српске.

Чврст однос два клуба су створили трансферима играча, посебно оним када из Борца и Бањалуке на српску Маракану дође оно најбоље што је бањалучки клуб некада имао.

Недавни долазак Срђана Бабића, златног Орлића из Новог Зеланда 2015. године у Црвену звезду је само наставак низа започетог 1983. године кад је голман Слободан Каралић из Борца прешао у Звезду.

Печат Звездине и Борчеве сарадње није се мењао без обзира долазили играчи директно из Бањалуке у Београд или околним путем, као што је то урадио Бабић, преко Новог Сада и Сан Себастијана.

Срђан Бабић (ФОТО: ФК Црвена звезда)

Млади дефанзивац је осми Бањалучанин који је стасао у Борцу, а доказиваће се у Звезди. Да кренемо редом...

Нажалост, данас покојни Слободан Каралић, голман који је у финалу Купа Југославије 1988. године на стадиону Партизана одбранио једанаестерац Драгану Стојковићу Пиксију и Бањалучанима, као првом и једином друголигашу, донео победнички пехар, био је први играч Борца који се обрео на Маракани.

Провео је само једну сезону, 1983/84. али није добио праву прилику, па је брзо отишао у Грчку.

Остаће упамћен као онај ко је „пробио лед“ у трансферима на релацији Градски стадион – Маракана. Преминуо је 26. новембра 2013. у 57. години.

Потом су у пакету на највећи српски стадион 1995. године стигли штопер Винко Мариновић и везиста Дарко Љубојевић.

Винко Мариновић (ФОТО: Архива Журнала)

Садашњи селектор младе репрезентације БиХ дошао је директно из Борца, провео четири године у црвено-белом дресу, одиграо 79 утакмица и постигао десет голова, потом је појачао белгијски Жерминал Бершот. Мариновић је забележио и један наступ за репрезентацију СР Југославије.

Некадашњи потпредседник Фудбалског савеза БиХ дошао је преко Будућности из Ваљева, остао до 1997. године и у 25 одиграних утакмица дао четири гола за Звезду из које је појачао шпански Оренсе.

Била је то већ ера Републике Српске, тако да се може рећи да су Мариновић и Љубојевић на својеврстан начин „пробили лед“ кад су  питању играчи из Српске у Звезди.

На прелазу два миленијума у сјајној генерацији Звезде био је и нападач Ненад Миљковић. Стигао је 1998. године из Војводине и остао две сезоне у којима је одиграо шест мечева и постигао један погодак.

Биле су то најтеже године по српски фудбал, кад је СР Југославија бомбардована од стране НАТО пакта.

Још један дефанзивац који је поникао у Борцу дошао је у Звезду околним путем, преко Хајдука из Куле и Милиционара, а реч је о Горану Ђукићу.

Играо је на позицији либера, одиграо је четири утакмице и постигао један гол у сезони 2001/02, онда се као позајмљен играч преселио у Аустрију, одакле се вратио у Борац, завршио каријеру и постао спортски директор.

Везиста Владан Грујић провео је само јесен 2002. године на Маракани стигао је из Обилића, као млади репрезентативац БиХ, одиграо је три утакмице и није се уписивао у листу стрелаца, касније је остварио сјајну играчку каријеру у Немачкој, Русији, Грчкој, Бугарској и Норвешкој.

Постао је и „А“ репрезентативац БиХ, одиграо 24 меча без постигнутог гола, каријеру је завршио прошле сезоне у дресу Вождовца.

Последњи Бањалучанин на Маракани пре Срђана Бабића јесте актуелни репрезентативац БиХ штопер Огњен Врањеш. Имао је идентичан пут као Грујић, наступао је само полусезону 2009, одиграо четири меча без гола.

Био је млади репрезентативац БиХ, играо је за клубове у Молдавији, Русији, Турској, Словенији, Шпанији и Грчкој.

За Змајеве је, за сада, забележио 28 утакмица, није био стрелац, али је учествовао на Мондијалу 2014. године у Бразилу.

Срђан Бабић је отворио нову страницу мостова сарадње између два клуба, те учврстио додатно везе између Београда и Бањалуке, Србије и Српске.

Обрнути смер
Нису само играчи долазили из Борца у Звезду, било је и контра примера. Током ратних година када су се Бањалучани такмичили у систему СР Југославије за Борац су играли, из Звезде дошли, између осталих: Зоран Јовичић, Иван Аџић, Зоран Милинковић, Славиша Чула, Драган Милетовић... јунак тријумфа у Фођи био је голман Милан Симеуновић.
На клупи Борца, између осталих, седели су: Владица Поповић, Владимир Петровић Пижон, Станислав Караси, Гојко Зец (дошао из Партизана, касније постао тренер Звезде)...
Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Idi begaj
Ovo je taj tim koji je osvojio titulu tako što je u proljeće Gojko Zec potplaćivao sudije. U jesen je Zvezda bila šesta, a onda je počelo čuveno Zvezdino proljeće, koje je sinonim za kupovinu bodova.
petar
Verujem da cete uskoro cuti i za MILANA SIKANJICA koji sada igra za Kadete.Buduci biser Zvezde.
petar
Zaboravili ste Ognjena Ozegovica
Drinkwater
Veza između Dinama Zg i Cz je mnogo čvršća, dublja i značajnija od saradnje Borca BL i Cz, ali se to pokušava gurnuti pod tepih kao deo ružne prošlosti koju treba zaboraviti. Skoro ceo jedan tim Zagrepčana, i to kakvih nogometaša, je igrao u Cz: Branko Zebec, Rajko Janjanin, Boro Cvetkovic, Tomislav Ivković, Ivan Jurišić, Goran Jurić, Milivoj Bračun, Robert Prosinečki... Kakav bre Borac Bl, kakvi bakrači! Sa njima je bila razmena nekih nebitnih anonimusa koji nikakav trag nisu ostavili. Zagrepčani su podigli kvalitet fudbala u "stuPu srBstva" i udarili temelje za Bari i čim je ta veza u ratovima nasilno prekinuta Cz bez Zagrepčana je uvenula jer su joj koreni sasečeni. Karalić i Babić!? Hahahaha, ma dajte ne budite neozbiljni:-)))
panonija
drink ocito ti nemas blage veze sa fudbalom. da te podsetim ivan jurisic je dosao iz zrenjaninskog proletera igrao u odbrani...goran juric dosao je iz mostarskog veleza,zebec igrao za partizan,e sada kada hoces da ispadnes veliki srbin i jos navijac partizana koliko je ono igraca preslo iz NK Croacia u NK partizan znas li srbine da ti je ta croacia bila mezimce pavelicevo,znas li srbendo da je 9 igraca istog kluba doslo u tvoj partizan. ne dami se nabrajati vasu povijest posto historije nemate...pozdrav od vaseg vokria i shale
FkpCascais
Da a mi smoooo "cisti" jel§ Kooja glupost. Najbolji hrvatski fudbalerisu oduvek dolazili da igraju u BeogrAd, prvoo za BSK, Jugoooslviju, BASK i Jeinstvo, a Onda za Partiza, CZ, i OFK.Too cini Srbiju jakooom sto je Privlacila u svoooje kluboove najolje igrce iz regiona
FkpCascais
Malo mi je zao sto danas mediji imaju tendenciju da govore od osamdesetih na napred, a uvrh glave je svet poceo 45. Jos pre drugog svetskog rata su najbolji igraci iz Bosne isli ili u Srbiju ili u Hrvatsku da nastavljaju karijere. Na desetine fudbalera iz Bosne je preplavilo nase klubove 41. Najpoznatiji Branko Stankovic koji iz Slavije dolazi u BSK pa posle rata ostaje u Zvezdi sve do 58. Ili Predrag Đajic (Slavija, pa SK 1913 tokom rata, pa Zvezda do 55.). Ali hajmo se skoncetrisati na Banja Luku. Krajisnik je jedini klub koji je igrao u Kraljevskoj ligi. Aleksandar Mastela glavni igrac, poosle Krajisnika dolazi u beogradsko Jedinstvo. Srbija i srpski klubovi prirodno treba da redovno "cesljaju" klubove u Bosni (ne samo u Srpskoj) u potrazi za talentovanim igracima. Tako je uvek bilo i tako i treba da bude a ovi "lokalpatriote" i mrzitelji stranaca nas ogranicavaju da nam fudbal izgleda kao u Enverovoj Albaniji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.