Промоција књиге о Драгану Стојковићу поново је актуелизовала тему ко је требало после Пиксија да буде изабран за шесту Звездину звезду?
Проглашавање целе генерације која је освојила титулу шампиона Европе и света 1991. године представљало је у пролеће 2010. невешт покушај да се исправи историјски пропуст, повучен је лош потез и направљена још већа заврзлама.
Звездина звезда није група, него појединац. Није то титула за компромисе и уступке. Јер, имали су и Митић, Шекуларац, Џајић, Пижон и Пикси изузетне саиграче, али биран је само један у генерацији. Не сумња се у добру намеру тадашње управе да исправи пропуст настао више околностима због распада Југославије него личним сујетама, али није то урадила на адекватан начин.
Комплетна генерација из Барија проглашена је за шесту Звездину звезду на 19годишњицу тријумфа у финалу Купа европских шампиона 1991. године. Рекоше из тадашње управе и да је то последњи пут да се додељује такво признање и да ће да се формира „кућа славних”.
Можда то и није лоша идеја, јер је заиста прикладније да се у „кући славних” нађу они који су остављали траг у слабијим такмичењима и тимовима него претходници, али јасно је да је тачка на проглашавање Звездиних звезда морала да буде стављена издвајањем једног из најуспешније генерације.
Избор је требало да се изврши између Савићевића, Панчева, Просинечког и Белодедића. Виртуоз и сјајни голгетер налазили су се у првом плану, зачуђујуће је да нису добили признање. Одлука је требало да буде донета пре 2010. године, а тада је пропуштена прилика да се грешка исправи и направљен је још једна корак у лошем правцу.
Укуси су различити, али много је аргумената да је управо Савићевић требало због мајсторства да добије статус шесте Звездине звезде. Нико није тако немилосрдно тресао мреже као Панчев, посебна је личност клуба и југословенског фудбала, али Дејо је имао потезе вансеријског садржаја. Публика га је обожавала, а и то је критеријум за признање које су добили раније Митић, Шекуларац, Џајић, Петровић и Стојковић.
ЦВЕТКОВИЋ: САВИЋЕВИЋ ЗАСЛУЖИО
Легендарни генерални секретар Црвене звезде Владимир Цветковић, пре две године је у разговору за Журнал причао о томе ко је требало да постане шеста Звездина звезда:
- Дејо је заслужио да буде шеста Звездина звезда! Нешто се чудно дешавало. Обично је та титула испливавала спонтано, а ту се није догодило. Неке сметње су постојале, не знам које. Мој посао је био сасвим другачији у клубу. Да ме је неко тада питао да ли би Деју требало да се укаже та част, знам шта бих рекао. Немам дилему да је заслужио.
Савићевић је присуствовао проглашењу комплетне генерације у шесту Звездину звезду, тада је дао „политички коректну” изјаву:
– Драго ми је што се налазим на прослави и што сам био део златне генерације. За нас је велико признање што смо проглашени за шесту Звездину звезду. У друштву сам драгих људи, неке од њих нисам дуго видео и заиста сам срећан што су са нама. Црвене звезда је много пута доказала да је својеврсни бренд и част ми је што сам носио црвено-бели дрес.
У новогодишњем интервјуу Журналу, па прелазу из 2014. у 2015. годину, Савићевић је био далеко конкретнији и оштрији. На питање да ли је према њему направљена неправда што није изабран за шесту Звездину звезду, истакао је:
- Не боли ме толико. С обзиром да сам и после Звезде играо у великим клубовима и освајао титуле, заборавио сам... Било нас је етворица-петорица....Е сад, да Пикси после две године није проглашен, нико од нас не би ни очекивао такво признање. Пошто је он добио без освојеног интернационалног трофеја, очекивали смо и ми. То је једини разлог: ако је могао Пикси после две године, зашто нисмо ми после три јер смо узели нешто што је историјско и што нико пре нас ни је узео. Да би постао Звездина звезда, морао си да играш десет година. И Рајко, Шеки, Пижон, има ли су по 300, 400 утакмица, а ми смо после Пиксија направили највећи успех у историји...
Појаснио је тада Савићевић да није примедба усмерена ка Пиксију:
- Далеко од тога, супер сам са Пиксијем, али то је моје размишљање. Ти што су прогласили њега, а никога од нас нису – нека кажу зашто? Зашто су њега, а не нас? Пошто је Џаја велики мислилац, исто и Цвеле, сад и Тоза, пошто су учествовали у проглашењу Пиксија, због чега и нас нису прогласили? И ја и Панчев, Просинечки, Белодедић, могли смо смо да се окитимо тим признањем...
Говорио је Савићевић још детаљније о томе у интервјуу за Моцартспорт:
- У том моменту нисам имао подршку људи из клуба, они који су мене довели више нису били у Звезди, пре свих покојни Миша Слијепчевић и Беговић. У том периоду су се највише питали Цвеле и Џаја, а ја нисам био у великој љубави с њима. Вероватно да сам се „лизао” с њима, да сам имао однос као што су га неки други имали, вероватно бих имао више шанси да постанем Звездина звезда. На моју срећу, ја сам се и после доказао и направио каријеру у Милану. Постоји жал што неко од нас није добио ту част.
Кандидата није било много…
- Што нису прогласили тројицу или четворицу, првенствено Робија, Панчева или мене? Не би требало Дарка заборавити, био је машина за голове. Ја сам био играч какав сам био, Роби је провео четири године у Звезди. Ипак, они нису хтели да нас прогласе, као није могло. Опет се враћам на следеће: да Пикси није изабран, ма нико не би помињао ту причу. Не би ни новинари око тога правили велику фрку. Пиксијево постављање за пету Звездину звезду пробудило је код нас наду, померили су се критеријуми и то је то. По играчким квалитетима нас тројицачетворица смо стварно били играчи.
Савићевић је изнео раније и став као и аутор овог текста:
- За мене цела генерација не може да буде шеста Звездина звезда. Отишао сам на ту прославу, јер када је Лукић преузео клуб, стално се мислило да имам нешто против онога ко води Звезду. Није било доста играча из првог тима 1991, можда шест или седам. Отишао сам да кажем да немам ништа против тога што су они то прогласили. Ја ћу се увек осећати као Дејан Савићевић, који је играо у тој златној генерацији.
ПЕТРОВИЋ: КОМПРОМИС
Љупко Петровић, тренер најбољег тима у историји Црвене звезде, коментарисао је 2010. године избор комплетне екипе за шесту Звездину звезду:
- Направљен је компромис...На овај начин одато је признање целој генерацији са много великих фудбалера која је заиста постигла историјски успех, какав ће се тешко поновити.
Као најуспешнија генерација у историји клуба, окићена европском и светском титулом, могла је да добије привилегију да има два представника међу Звездиним звездама. Настало је тешко време за живот и фудбал, а пропуштене су и прилике да се исправе грешке у корацима.
Штета је да Пиксијева иницијатива из времена док је био председник није крунисана у именовање Дејана Савићевића за шесту Звездину звезду, свакако би то било много боље него проглашавање целе генерације.
Неправда је направљена. И траје три деценије. Према коме? Укуси су различити, али није случајно да би се у свим анкетама као прбви кандидат попстављао Дејан Савићевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.