ИЗ ПЕРА ДОАЈЕНА - И пијан и трезан за Звезду је био везан

4

Делије и „Маракана” опраштају се од Маринка Роквића

ФОТО: Звездина ревија, лична архива

Непосредно пошто се из куће туге у Кошутњаку прочула очекивана вест о смрти Маринка Роквића, омиљене ведете лепе песме и још лепшег гласа и стаса, из ФК Црвена звезда потекла је искрена суза жалости због одласка једног од најискренијих и најоданијих приврженика у црвено-белу фудбалску породицу. Човек, коме је сам Бог подарио кристално звонки и изворно однеговани вокал благо тониран кафанским дертом у сагласју са свеколиком исконском сеоском идилом и који нас је препознатљивим гласом, као сликар кичицом, подједнако емотивно водио и кроз шумадијски и кроз босански мерак и севдах, страсно и искрено носио је у себи и безграничну љубав према Црвеној звезди.

– Маринко је у сваком погледу био човек Звезде, дружио се са свима нама, учествовао у бројним хуманитарним акцијама клуба, посебно ветерана, био наша свеколика ментална подршка. Био је изузетно побожан, пре пар година прикључио се групи ветерана Звезде која је боравила у Хиландару. Целим путем нам је неуморно певао и дружио се са нама као прави члан тима. Сви смо сада изгубили незаборавног певача, а Звезда ретко вољеног члана клуба – потиштено говори Јован-Куле Аћимовић.

У животном мандату, који ми је за једини занат доделио новинарство од почетка до краја у кући „Политика“, учени смо да се писање у првом лицу једнине, користи само у изузетним приликама. Мом ватреном крштењу кумовао је незаборавни уредник Деска „Политке“ Борко Гвозденовић, који је тражио да поводом смрти Друга Тита, први пут у животу пишем и стилу „ја видео, ја чуо...“ али сам се првом лицу једнине, ипак, ретко враћао кроз текстове. У тренутку растанка са Маринком Роквићем такво обраћање читаоцима намеће се као неизбежни постулат заната.

До мог првог директног сусрета са Маринком Роквићем, дошло је сугестивним посредством незаборавне секретарице Црвене звезде, Даре Зец, која се прва уверила у безграничну љубав младог и све популарнијег певача. Као сараднику Звездине ревије и новинару који је из броја у број писао о познатим личностима, навијачима црвено-белих, поткрај 1986. добио сам задатак да у згуснутом календару естрадне звезде нађем термин за интервју. Помогло је и мало лукавство: пре представљања поменуо сам Звездину ревију и већ сутрадан смо се нашли у ресторану хотела „Унион“. Маринко је понео своју тек објављену „лонг-плејку“, а ја скромни поклончић за његовог првенца Николу и интервју се намах претворио у спонтани звездашки разговор.

Главни уредник Звездине ревије био је легендарни Рајко Митић, али је све текстове најпре читао најуспешнији уредник тиражног недељника „Темпо“, Томислав-Тоша Марковић.

– Рајко ти је поручио да интервју са Роквићем, као једина најава за наредни број, мора са његовом фотографијом да иде на насловну страну – није Тоша Марковић оставио време ни за чуђење ни за потпитања о одлуци ауторитативног главног уредника да певачева слика буде једино што ће се у јануарском броју 1987. појавити пред читаоцима Зведине ревије. Ни пре ни после тога није се догодило да било ко изван спортиста носи насловну страну Звездине ревије.

– Нема већег комплимента, а ни обавезе за мене од Дариног мишљења да ми је место на страницама Звездине ревије. Јер, од ње сам научио како се воли Црвена звезда, како са омиљеним клубом треба живети и са њим се саживети, поготово онда када му не иде – искрен је био Роквић.

Подсећајући на наслов једног од бројних својих хитова, Маринко Роквић сликовито је објашњавао како је „И пијан и трезан за Звезду везан“.

– Од своје најраније младости био сам недвосмислено опредељен за Шекија, Костића, Беару. Упамтио сам их, међутим, само по преносима и нарочито живописним коментарима Радивоја Марковића и Шекијевим враголијама у утакмицама са Партизаном, а посебно у дуелима са нашим садашњим тренером Васовићем – истакао је Роквић додајући да се као клинац у Београду обрео 1970. откада и књижи свој навијачки стаж на трибинама „Маракане“.

Говорећи о повременим „лошим данима“ црвено-белих, Роквић ми је у кратком интермецу између два питања, цитирао „доживотног робијаша“ црвено-белог табора, глумачког барда Љубу Тадића, који је знао да каже да са Звездом „има да се радујеш до неба, али секирација ти не гине“.

– Одлика великих тимова и јесте у томе, а Звезда је – највећа. Ко не верује нека сврати у Музеј испод трибина „Маракане“, све ће му се рећи, само – закључио је Звездаш „до сржи“, Маринко Роквић.

Седмица остала у „бекстејџу”

Маринко Роквић није био само пасивни фудбалски посматрач. Из родног Босанског Петровца, уз брата Светозара, јурио је за лоптом у книнској Динари кад је тренер био Владимир Беара. Није се раздвајао од дреса са бројем седам ни касније, премда је дечачки сан о фудбалској каријери остао негде у „бекстејџу“ естрадне звезде.

Деценијама је Роквић имао обезбеђено место у првој постави извођача добре песме, али и трајно задужио дрес у фудбалској репрезентацији естрадних уметника које је годинама окупљао Миша Мијатовић, композитор и непревазиђени виртуоз на хармоници, али и фудбалски мајстор ретког талента.

– Маринко је био занесен фудбалском игром, красила га је брзина, упорност, био је продоран и гризао је за сваку лопту, имао силан и прецизан шут. Одиграли смо десетине углавном хуманитарних утакмица по целој Југи, али и иностранству. Незабораван меч одиграо је Маринко кад смо пред педесетак хиљада посматрача на трибинама и око терена Кошева играли против Хариса Џиновића, Нелета Карајлића, Кустурице и осталих Сарајлија на Кошеву. Није га хтео гол, али је из темеља уздрмао стативу. Посебно се истакао и кад смо у јеку строгих санкција гостовали у Москви и пред тридесетак хиљада гледалаца играли против Руса предвођених Лушковом, градоначелником Москве. Било је нерешено али су нас Руси за Србију испратили са десет шлепера најразличитије хуманитарне помоћи. Уосталом, о фудбалеру Роквићу и данас може да сведочи некадашњи селектор естраде Милутин Шошкић – прича Мијатовић. 

Kоментари (4)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Бари

Нек МУ је лака црна земља! Живела Звезда и мајка Србија!!!

Одговори
Peki

Ovo je cista reklama za jedan klub.DOKLE VISE.

Одговори
Zvezdaš Rs

Ovo je prelijepa priča o ljubavi jednog umjetnika prema svom klubu.Nikakva reklama.Jednom kad najzad priznaš sebi da je Zvezda najpopularniji i najvoljeniji srprki klub biće ti lakše.Lijep pozdrav.

Одговори
Peki

Otome ko je najpopularniji klub ne bih raspravljao ali znam koji klub je najposteniji.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру