„Za nas nije bio problem da povežemo četiri pobede, a to se dobro plaćalo. Posebno su dobro bili vrednovani uspesi u Evropi

Tweet

Slobodan Marović, bek najboljeg tima u istoriji Crvene zvezde, postao je prvotimac 1986. godine posle dolaska iz Osijeka. Bio je odmah u rangu plaćenijih u ekipi.

- Postojale su tri platežne kategorije, bio sam u prvoj. Ne mogu da se setim koliko nam je plata imala vrednost, otprilike oko 1.000-1.500 nemačkih maraka, ali smo mogli više da zaradimo kroz premije. Za nas nije bio problem da povežemo četiri pobede, a to se dobro plaćalo. Posebno su dobro bili vrednovani uspesi u Evropi – prisetio je Marović.

Na koliko ste mogli da „izađete” mesečno?

- Možda na tri do četiri hiljade maraka. Variralo je, ne bih mogao tačno da se setim vrednosti dinara.

Kako ste tada igrali, u današnjim fudbalskim prilikama postali biste milijarderi?

- Drugo vreme, tako je kako je... Po kvalitetima koje smo imali, posebno se to odnosi na istaknute igrače i lidere generacija, realizovali bi se milionski transferi.

I sa primanjima koja su daleko od današnjih, bili ste „face” u gradu?

- Lepo smo živeli, to nije sporno. Sigurno je da smo imali veća primanja nego „običan” narod. Bilo je zadovoljstvo da si fudbaler Crvene zvezde.

Sećate li se kazni koje ste morali da platite?

- Ha, ha... Dešavalo se i to, ali ne često.

Po nedisciplini ste u prvoj polovini 1986. godine bili u vrhu klupske liste za sankcionisanje, šta se dešavalo?

- Ma, ništa specijalno. Nisu to bili krupni prestupi, verovatno kašnjenje na treninge.

Podaci „Tempa” iz januara 1987. godine ukazuju da ste za šest meseci u 1986. godini morali da se odreknete trećine plate?

- Pa i nije mnogo. Ha, ha... Sećam se da je postojao pravilnik o kažnjavanju.

U Zvezdi su vas trenirali Velibor Vasović, Branko Stanković, Dragoslav Šekularac i LJupko Petrović. Ko je bio najstrožiji?

- Branko Stanković je bio trener starog kova, voleo je gvozdenu disciplinu, Kod njega je to bilo najviše izraženo. Uvek su pravila kluba morala da se poštuju, nema tu nekih tajni.

Kakva su vam sećanja na Šekularca?

- Bio mi je trener i u mlađim kategorijama, veoma dobro sam ga poznavao kao čoveka i trenera. Imao sam odličan odnos sa Šekijem. Šarmer je bio, šale su bile neminovne.

Sa Šekularcem ste prošli kroz težak poraz u Kelnu, ali to je bila presudna lekcija za sve što se potom lepo dogodilo?

- Pričao sam poput mnogo saigrača da ne bi bilo Barija da se nije dogodio Keln. Stoodstotni razlog za poraz u Nemačkoj bila je neozbiljnost u tom trenutku. Klub je shvatio gde je grešio, organizovani su karantini, zasebni hoteli. To je urodilo plodom već sledeće sezone.

Zvezda je godinama imala jasnu ambiciju da postane šampion Evrope. Kako se radilo, moralo je da se dogodi da uspe?

- Klub je bio na visokom nivou, sve je odlično funkcionisalo. Od predsednika do stručnog štaba i nas igrača znalo se šta su zadaci.