Драган Џајић - Звездина звезда, наш најбољи фудбалер 20. века, легендарно лево крило. Низање епитета и бројних признања трајало би у недоглед. Понекад нисмо свесни величина појединих личности у нашем друштву, а и кад јесмо склони смо да заборавимо. А онда нас, као у овом случају Франс фудбал, подсете на благо које Србија има у људима попут Џаје.
И пре него што га је славни француски лист почетком прошле недеље уврстио међу десет најбољих левих крила планете, односно 110 најбољих фудбалера свих времена за њега је важила Његошева мисао „имао се рашта и родити”. Кандидатура је само додатак „бесмртности”.
- Престао сам да играм фудбал пре 42 године. Има ли шта лепше од тога кад после толико времена дође вест о оваквој номинацији? – рекао је Џајић на почетку разговора за Журнал.
Таква временска одредница даје додатну димензију вашој кандидатури, као и чињеница да су најбоље играче бирали фудбалски људи са свих страна света?
- У свему ми је можда и најдража та нит објективности коју има овај избор. Једно је шта сами о себи мислимо, сасвим друго кад схватите како вас други виде. Од свих светских листова Франс фудбал се најстудиозније бави овим изборима и зато кад добијете овакво признање то има огромну тежину. Чак и за мене лично, у овим годинама. Кад подвлачите црту, кажеш себи „мајку му божју – добро је”! Драго ми је да сам се бавио овим послом и постигао то што сам постигао. Сад, да ли ће се то неком свидети или неће, шта да радим. Нека преживи... Нисам човек који се хвали, али признајем уживам у признању које сам добио.
Годи ли вам што сте у овом сазвежђу актуелних асова и легенди, амбасадор Србије, бивше Југославије и уз Христа Стоичкова целог Балкана.
- То ми је посебно драго. Наравно да ми прија све што се пише и дешава ових дана, посебно што сам једини играч са ових простора, а међу малобројнима са истока. Људи моји, какве играче су имали Бугари, Пољаци, Мађари...
Шта бисте издвојили као посебно достигнуће из богате играчке каријере?
- О себи не могу да говорим. За 13 сезона у Југославији и две у иностранству колико сам играо доживео сам неупоредиво више него што сам очекивао. Играо сам и растао у земљи где фудбал није био на врхунцу у односу на европске размере. Не зато што нисмо имали врхунских играча, већ зато што смо били такво поднебље. Није било ни медија као данас. Гледам неке снимке у овим ретроспективама, већина није у боји. Ни на Јутјубу, ни у архивама нема снимака из првенстава Југославије, потеза, голова које сам постигао или наместио. Нисам био голгетер, али сам као лево крило у нашем првенству дао 113 голова, а за Звезду 287. Од свих голова сам видео тек десет, највише 15. Да не говорим о онима које сам наместио. По бодовању какво је сада актуелно где се цене гол и асистенција, био бих светски првак – са осмехом је констатовао.
Која је утакмица посебно драга?
- У свим првенства која сам играо и освајао са Звездом тешко је издвојити једну утакмицу. Моје најбоље партије биле су против Ујпешт доже у Београду кад смо победили 4:0, па гол у финалу Олимпији... Драге су ми све победе над Партизаном, па утакмице у репрезентацији на Европском првенству у Италији и мини Мундијалу у Бразилу. Стварно сам у то време играо добро. То су моје најбоље године, тад сам оставио траг...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.