Почетна / Фудбал / Звезда

Интервју, Митко Стојковски: Стоти вечити дерби донео славу

Митко Стојковски, добрим партијама у Пелистеру, из родног Битоља препоручио се Црвеној звезди
ФОТО: Приватна архива

У Београд је Митко Стојковски стигао да замени Миодрага Белодедића, али је либеро често решетао противничке мреже.

Био је јунак победе Црвене звезде у стотом вечитом дербију који му је, по сопственом казивању, донео неслућену популарност.

Ангажован да у Црвеној звезди наследи Миодрага Белодедића, Митко Стојковски имао је тај пех да је дрес црвено-белих боја носио у незгодно време: кад се Југославија распадала, а санкције изједале српски фудбал.

Супердефанзивац није губио време, умео је да реши важне утакмице, да својој Звезди донесе важне победе, а њеним присталицама неизмерну радост.

Поздрављам све читаоце Спортског журнала. Драго ми је да сте се мене сетили, да на вашим страницама могу да говорим о ономе што се дешавало у драгој Црвеној звезди док сам био њен играч – започео је Мирко Стојковски.

Некада врхунски ас данас није у фудбалу.

Након играчке каријере 2001. завршавао сам тренерске лиценце. Годину дана био сам тренер и увидео да је то много тежак и нервозан посао, са честим и напорним путовањима. Преломио сам, прихватио сам позив Пелистера да будем спортски директор до 2008.године. Организациони проблеми, недостатак финансија, неповољан период за лични и клупски напредак натерали су ме да са Тонијем Мицевским отворимо фирму, грађевина је у питању. Ко зна, можда се једног дана вратим у Пелистер, или дођем у ФС Северне Македоније – говори Стојковски.

Након Пелистера у родном Битољу, стигао је у велику Црвену звезду за коју је одиграо 123 утакмице.

Онда је отишао у Овиједо, па у Штутгарт, а на 54 наступа у Пелистеру на почетку каријере додао је још 34 утакмице. Задовољан је оствареним, али му је жао што је неугодна повреда каријеру учинила краћом.

Увек је могло боље. Било је објективних разлога зашто сам играо краће. Имао сам неугодну повреду која ме спречила да направим сјајнију каријеру. Када сам дошао у Звезду, одмах на припремама повредио сам колено. Та повреда ми је десетак година касније окончала каријеру. То су златне године, пре 30. године оставио сам копачке. Играо сам за све млађе селекције Југославије до. После Барија дошао сам у Црвену звезду, много је и данас волим. После одласка Слободана Маровића, очекивало се да оде и Миодраг Белодедић. Одрадио сам цео уговор, санкције су нас спречиле да играмо европске утакмице, а имали смо две или три сјајне генерације:  моја, Декија Станковића, Перице Огњеновића... Отишао је свако на своју страну. Са дуплом круном отишао сам из Црвене звезде.

На Ђурђевдан 1995.године играо се јубиларни 100.вечити дерби: Партизан је повео, Звезда победила са 2:1, а он био јунак те фудбалске светковине.

Та утакмица је обележила моју каријеру. Гол који сам дао одлучио је дерби и питање шампиона. И данас Делије ме величају због те утакмице. Много сам урадио у Звезди, али мени се памти та утакмица. Та утакмица, па Куп са Пелистером, па гол за Македонију против Данске су најважније утакмице каријере. Окршај са Партизаном је светиња био и остао. Пратим српски фудбал, а мечеви са Партизаном увек су посебни. Многе земље то немају, а све би дале да имају – отворио је душу Митко Стојковски.

Има ли данас контакте са играчима из својих играчких дана и служи ли данас фудбал на екс-ју просторима да створи нова и ојача давно рођена пријатељства?

Фудбал и спорт су уопште. Рађају се бројна пријатељства и она остају. Имали смо ветеране Пелистера често са Звездом. Многе сам играче видео прошле године. Чујемо се, виђамо се. И са неким из Црне Горе, БиХ, Хрватске. Пријатељства су остала и тако ће увек бити – говори Стојковски.

Поновио је да је ганут позивом за разговор.

Част ми је да сам говорио за Спортски журнал. Лепо сам се осећао у Београду, у Бањалуци, у Скопљу, свуда. Добро се памти, а коректност новинара Журнала не може заборавити – завршио је беседу познати Битољчанин.

Иако је каријеру окончао прилично рано, јер су повреде оставиле трага, Митко Стојковски се винуо у породицу великих и препознатљивих асова Црвене звезде. Оних који су јој доносили трофеје и култ најтрофејнијег српског спортског колектива.

Увек на месту успеха
Са Звездом је освојио два првенства Југославије и два купа. Са Овиједом је играо у Ла Лиги, са Штутгартом стигао до финала Купа победника купова, са Пелистером освојио Куп Македоније, у 29 утакмица у дресу македонске репрезентације постигао је пет голова.
Чини се да треба још много тога поспремити, па да државе које су чиниле заједничку и велику земљу остваре нешто више на великим такмичењима.
Оставио сам дубок траг у свим клубовима. Трудио сам се да траг оставим и као човек, да људске особине дођу до изражаја. Звезда је узела што је узела. У Овиједу је било лепо. У Штутгарту смо играли то финале, поражени смо од Челзија, изгубили од Бајерна у полуфиналу Купа Немачке. Учестале повреде вратиле су ме у Битољ, где сам са Пелистером освојио Куп Македоније и дао сам победоносни гол – присећа се некадашњи ас.
Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca
Motko Stojkovski je bio libero ili sad se to zove stoper a ne bek. Bio sam na stotom derbiju nad Stojkovskom je napravljen penal koji je realizovao Kovačević, a drogi go je on dao kad je Pandura lopta udarila u grudi.
Željko Pavlović
Bravo.
bond
@Željko Hvala : )
bond
Najbolji levi bek koga sam gledao u Zvezdi, on i Risto Vidaković su bili bolji bekovski par čak i od Radinovića i Marovića iz najslavnije generacije Zvezde. Tuga je kad sad vidimo ko nam igra na mestu levog beka, čovek poluinvalid sa 29 godina, da ne pominjem Gobeljića koji je univerzalna neznalica. Hvala ti Mitko za 4 nezaboravne godine, šteta što su ratovi i sankcije sprečile tebe i Zvezdu da se predstavi Evropi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.