Кад се каже Египат – прво се помисли на несносне врућине, на пустињски песак и, свакако, на пирамиде.
У Александрији, другом по величини граду у овој земљи, који има, кажу, од четири до десет милиона становника, неизбежне су асоцијације на турсистичке атракције, на највећу античку библиотеку и тврђаву, изграђену на месту где је био чувени светионик, некада сврставан у седам светских чуда.
Од заиста много тога што има да се чује и види на током летњих месеци у заиста ужареном северу афричког континента, у последње време редовна тема је и фудбал. Тачније, његово величанство Мохамед Салах. Има га на све стране, на сувенирима са његовим ликом, на дечјим мајицама... Осмех, његов заштитни знак којим се поносе Египћани, свуда вас прати...
Огромна је Салахова популарност међу земљацима. Он је, кажу, незаустављива локомотива која египатски фудбал вуче напред.
Како је све то изгледало док се Салах није појавио?
Слободан Бобе Павковић, који је половином 2006. године провео шест месеци на клупи Ал Итихада, са уздахом се присећа те своје невеселе тренерске епизоде:
– Ух, тешка је то прича, заиста вишеструко тешка. За мене толико да је доживљавам као да сам тамо провео 12 година. Звали су ме после да се вратим, али захвалио сам се. Био сам, видео и не бих више.
Тако је било некада. Али, данас се фудбалско време у Египту рачуна пре појаве Мохамеда Салаха и после њега. Ал Итихад се сада зове Пирамидс. Своје утакмице игра на супермодерном армијском стадиону, по изгледу, комфору и садржају то је здање по највишим светским стандардима. Власник клуба је супербогати Саудијац Турки Ал Шејх. О размерама његовог богатства се само нагађа, али знају се планови. Он хоће да Пирамидса да направи не само водећи клуб у Египту, већ и да буде лидер на афричком континенту.
Пошто и у фудбалу, поготово у новије време, пара врти где ни бургија неће, ништа није немогуће и недостижно, па тако треба гледати на жеље и планове амбициозног Саудијца. Кажу, он неће жалити новац на путу до остварења онога што је замислио у египатском фудбалу. Пирамидс је овог лета ангажовао чак 18 новајлија, међу њима четворицу Бразилаца плаћених 20 милиона долара, као и још неке локалне звезде из Замалека, већ подуже једног од водећих египатских клубова...
Прва виолина Пирамидса је Бразилац Кено, који за кратко време оправдао новац уложен у њега (прича се да годишње у Египту зарађује осам милиона долара), али свакако и дрес с бројем 10 на леђима. Какав је мајстор Кено, шта све може с лоптом – уверили су се у неравноправном надметањи с њим млади играчи комбинованог тима Војводине, који је у недељној пријатељској утакмици, више игром него резултатом (3:1), убедљиво поражен од Пирамидса. Са таквим ривалом не само да да би тешко изашао на крај и први тим Новосађана, већ је велико питање и како би се против Пирамидса провели наши најистакнутији суперлигаши.
Вечни Вујадин Бошков је говорио:
– Памети и новаца никад доста.
У Пирамидсу су ово друго, мисли се на дубоку касу, нашли у Саудијцу Турки Ал Шејху.
А хоће ли имати и прво – велико је питање. И не би било први пут у фудбалу да велика улагања пропадну зато што није било онога ко уме да управља великим бројевима.
Турки Ал Шејх није присуствовао недељној утакмици одиграној између Пирамидса и комбинованог тима Војводине на стадиону Борг Ал Араб. Кажу, да је због својих разгранатих послова морао да остане у Саудијској Арабији, али је по његовој жељи меч био затворен за јавност, није било публике на трибинама лепог стадиона на који може да стане више од 80.000 гледалаца.
Богати газда египатског клуба ипак је имао прилику да види како играју фудбалери које он тако издашно плаћа. И још нешто за њега једнако важно – како се понашају играчки легионари које је окупио у Пирамидсу.
Да би први човек клуба имао увид какао све то изгледа у мечу са ривалом из Србије, организован је директан телевизијски пренос. Посебна је бизарност да је реализован са чак 11 камера. Све то само за једног гледаоца у Саудијкој Арабији!?
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.