На старту златиборских припрема, још кад се није знало шта ће донети наредни дани, Александар Веселиновић је, размишљајући о екипи и моделу игре који намерава да спроведе у дело, на прво место издвојио улогу и значај Марка Путинчанина:
– Он је стожер екипе. Од њега много тога зависи у обе фазе, и кад се бранимо и када нападамо – гласно је размишљао први стручњак Новосађана, додајући да је 30- годишњи Путинчанин не само захвалан актер на терену, већ је и као изуезетна личност ауторитет, врло поштован од остатка екипе.
Тим речима Веселиновић као да је изазвао судбину. Неколико дана касније, Марко Путнчанин се поздравио са свима, напустио хотел „Палисад” и продужио за Љубљану како би потписао трогодишњи уговор и ставио се на располагање Илији Столицу, који га је тренирао у Вождовцу и на чију препоруку је пре шест месеци ангажован од стране Војводине.
Осморица отишла
Војводина је, у односу на претходну сезону, овог лета коренито променила списак расположивих играча.
Отишли су: Радовановић, Јованчић, Путинчанин, Лакићевић, Аврамовски, Вукасовић, Михајловић и Калезић.
Зашто су Новосађани прихватили да се одрекну тако важног појединца? Одговор је прост - Војводини су руке биле везане, јер у уговору који је Путинчанин зимус потписао с Новосађанима постоји излазна клаузула по којој је он слободан играч уз обештећење од само 50.000 евра. Најједностаније речено – ко уплати тај износ, добија Путичанина. Војводина је прихватила ту клаузулу, јер у супротном искусни везиста не би ни дошао у Нови Сад.
Дакле, Олимпија и Илија Столица су лако добили оно што су желели, тим пре што је и сам Путинчанин, будући да је на заласку каријере, неочекивано добио прилику да постане члан шампиона Словеније и потпише угорвор на три године (150.000 годишње). Према томе, у случају Марка Путинчанина Војводина се ништа није ни питала.
Али, убрзо се показало да једна невоља не долази сама. Истог дана кад је Путинчанин спаковао ствари и напустио хотел „Палисад”, исто је урадио и штопер Александар Радовановић. И ту је Војводина доведена пред свршен чин, иако се Радовановићев положај разликује од оног у којем је био Путинчанин.
Талентовани штопер, који је зимус стигао из суботичког Спартака, има важећи уговор са Војводином, али ни то није помогло јер је за давање „зеленог светла” Радовановићу за прелазак у редове француског друголигаша Ланса одлучујуће било обештећење Новосађанима у износу од 650.000 евра, а платила је Радовановића шест пута мање. Новац је Војводини потребан, а и сам играч је, разумљиво, био загрејан да каријеру настави преко границе.
Рука – руци, посао је завршен: Путинчанин и Радовановић су добили одрешене руке. Војводина је после свега приморана да како зна и уме пронађе замене за њих, што баш и није лако.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.