Вошина распродаја бодова и угледа

У последње време Војводина је на свом терену најпожељнији ривал. Ко год да је дошао на стадион „Карађорђе“, ма колико да је до тада био неуспешан, кући се враћао певајући.

Спартак је Војводину на њеном терену испрашио с 5:0. Лош дан Новосађана? Сплет несрећних околности? Ипак, није. Јер, и Борац је као „фењераш“ са „Карађорђа“ однео сва три бода (1:0). Исто је, и то још убедљивије, успело и Јавор Матису. Ивањичани су уочи гостовања у Новом Саду такође били последњи на табели, али опет се догодило већ виђено – 3:0 за Јавор Матис!

Дакле, Војводина је у поменутим утакмицама од могућих девет освојила нула бодова!? При томе, примила је 9 голова, а на супротној страни терена, пред противничким голом, остала је без учинка. Грозан салдо. Незапамћена бламажа. Распродаја угледа...

Како ово што се у последње време догађа Војводини може да се објасни? Хаотичном организационом ситуацијом у клубу и око њега? Незадовољством играча због неизмирених дуговања? Има и тога. Дан уочи меча с Ивањичанима у ФЦ „Вујадин Бошков“ се више причало о новцу којег нема него о такмичарској обавези која је, јасно, у директној вези са тиме што је каса празна.

Може фудбалски професионалац, лишен сувишних емоција, окренут искључиво себи и својим интересима, да доживљава клупску касу као непријатељску организацију коју треба разорити. Да, али под условом, који је услов свих услова, да то чини учинком на терену. Најкраће речено - бескомпромисном борбом.

Славиша Јокановић, којег као играча није требало подучавати шта је његова дужност на терену, открио је лекцију коју је научио у дресу Челсија:

- У Енглеској, када после дуела са противничким играчем, завршиш на трави, мораш одмах да се усправиш и покажеш да хоћеш да наставиш да се бориш. То публика обавезно награђује аплаузом. Ако се ваљаш по терену и симулираш повреду – тешко теби. То се не прашта.

Овде није реч о новцу и износима који се зарађују у енглеском фудбалу, већ о схватањима и давно установљеним принципима који морају да се поштују. Без тога, нема ни пара ни бодова.

У нашем фудбалу све је постављено наглавачке. Играчи формирани овде не осврћу се на то што су трибине празне, већ се само потенцирају приче о нарушеним правима. А обавезе? О њима ће се евентуално тек под тачком разно.

Кад фирма лоше послује, јер производ нема прођу на тржишту, зна се шта следи. У фудбалу се на проблем са све празнијим трибинама спас види у некоме ко ће доћи и  истоварити џак пара. У случају Војводине та прижељкивана спасоносна адреса је – Милан Мандарић.

Ко зна, можда једног дана и буде тако. Али, само под условом да се зна да Милан Мандарић није добротвор него инвеститор. Просто, он улаже да би зарадио.

А на оваквој Војводини нема тога ко ће зарадити.