Дебитовао је за први тим Војводине, код тренера Бранка Сосе Бабића, одиграо 14 утакмица, потом је код Златомира Загорчића био стандардан. Уследила је тешка повреда, операција и дуги опоравак, а затим одлазак на позајмицу у Пролетер, где је играма обезбедио повратак у матични клуб. Прошао је припреме, био у комбинацији за стартера, али је у генералци, пред првенство, прошлог лета, поново страдало колено.
– Доктори су ми рекли да прва операција није у потпуности успела, иако сам се одлично осећао. Играо сам квалитетно у Пролетеру, веровао да је повреда прошлост, био на добром путу да изборим место стартера, али се недељу пред старт појавио стари проблем са коленом – нерадо се сећа тих тренутака Ћурко, који је прошао све млађе селекције Војводине, био најбољи стрелац и репрезентативац.
Уследила је нова операција и пауза од десет месеци.
– Морао сам поново под нож, за операцију и цео процес рехабилитације, издвојио лична средства у износу од 5.000 евра. Нико из клуба није ме контактирао, питао да ли ми треба помоћ. Упорно сам радио са кондиционим тренером Сашом Јанковићем, у жељи да се што пре вратим. Јавио сам се у клуб, потпуно спреман, у жељи да се ставим на располагање тренерима Драгану Ивановићу и Александру Веселиновићу.
Али…
– Председник Надзорног одбора, Драгослав Вуковић, тражио је да потпишем папир да Војводина према мени нема дуговања. Наравно да сам то одбио, јер од клуба ни динара нисам добио од јануара ове године. Истерао ме је из канцеларије, низом погрдних речи, које нису за новине, забранио ми да тренирам на Ветернику, без писаног образложења, или одлуке Управног одбора.
Млађани Ћурко био је приморан да правду намири на суду.
– Преостало ми је само да тужим клуб. Одлуком Арбитражног суда ФСС, добио сам раскид уговора на штету клуба, а тек следи регулисање финансијских дуговања. Једину подршку, у тим тренуцима, имао сам од ФСС и потпредседника Сава Милошевића – подсетио се Ћурко ружне одисеје на „Карађорђу”.
МИЈИЋ ОБИЧАН САТЕЛИТ
Очекујући брзо решење на коју ће страну, Ћурко, са папирима у рукама и горчином у устима истиче:
– Жао ми је што сам због људи, попут Вуковића и његовог сателита Мијића, који само гледају лични интерес, на ружан начин напустио клуб у коме сам видео своју будућност. Tеши ме чињеница да нисам једини прошао голготу, чак су, пре мене, у истој кожи, били бивши капитен Пекарић и Шаула. Да не говорим о онима, попут мене, који су тек закорачили у професионалне воде…
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.