Финансијери нове европске Супер лиге спремни су на компромис са ФИФА. После претње светске куће фудбала и шест конфедерација да ће они који се укључе у ново такмичење бити избачени из „фудбалске пирамиде” направљен је нови план који би требало будућу Супер лигу уклопи у постојећу шему.
Супер лиги Европа, према извештају до кога је дошао „Тајмс”, не би требало да буде потпуно затворено такмичење. Учествовало би 20 клубова: 15 основача би имало обезбеђено место у свакој сезони, док би пет клубова право учешћа стицало кроз квалификације. По завршетку сезоне, најбољих 12 би се пласирало на светско првенство клубова у организацији ФИФА.
Оснивачи Cупер лиге
Манчестер јунајтед
Манчестер сити
Ливерпул
Арсенал
Челзи
Тотенхем
Барселона
Реал
Атлетико
Бајерн
Дортмунд
Јувентус
Милан
Интер
Пари сен Жермен
Финансијер лиге је једна од највећих банака на свету „Џеј Пи Морган” из Њујорка, а „мамац” којим покушава да приволи ФИФА на сарадењу је сума од 4,8 милијарди долара (3,93 милијарди евра) наградног фонда. То је за скоро 1,5 милијарди више од суме коју УЕФА дели по сезини Лиге шампиона.
Захтев који организатори стављају пред ФИФА је да учесници Супер лиге не играју у такмичењима УЕФА. Викендом би играли првенствене утакмице, а половином седмице Супер лигу, која би гарантовала најмање 18, а највише 23 утакмице по сезони.
Понуда је финансијски веома примамљива за клубове који су спремни да се укључе у оснивање Супер лиге. УЕФА освајачу Лиге шампиона гарантује 80 милиона евра. Учесници Супер лиге би добијали између 100 и 350 милиона евра по сезони, у зависности од пласмана.
УЕФА не може да понуди сличне награде, чак је најавила да ће због кризе изазване коронавирусом смањити наградни фонд, а то је карта на коју творци Супер лиге рачунају у преговорима са ФИФА.
Друга повољна околност по финансијере Супер лиге је што се стварање новог такмичења уклапа у план који ФИФА има око стварања пан-афричке лиге са почетним улогом од 200 милиона долара. Пан-афричка лига би водила на светско клупско првенство у новом формату са 24 учесника. Најбогатији европски клубови су спремни да се на сличан начин укључе у тај циклус.
Нови план могао би да уздрма јединство које су ФИФА и шест конфедерација изразиле кад су објавиле документ којим су се обавезале да учеснике неке будуће Супер лиге изопште из система такмичења. Промењене су позиције, а на потезу су поново ФИФА и УЕФА. Ако план прође, Супер лига би кренула најкасније 2024. године, како би дала учеснике за светско клупско првенство годину касније, а оставила би УЕФА довољно времена да реорганизује своја такмичења по плану за период 2024-27.
У Супер лиги би учествовало 20 клубова. Гарантована су места за 15 оснивача, а за преосталих пет места су предвиђене квалификације у коме би учествовали клубови по позиву.
Такмичење би се одвијало у две групе са по десет тимова. Даље би пролазило по четири најбоља тима и такмичење би се настављало по нокаут систему од четвртфинала.
Оснивачки улог изности 3,93 милијарди евра. Стартна основа би износила између 100 милиона за оне који прођу квалификације и 350 милиона евра за осниваче лиге.
Из наградног фонда 65 одсто премије је новац од ТВ права. Оснивач ће равноправно делити 32,5 одсто. Друга половина од 32,5 одсто биће равноправно подељена на свих 20 учесника.
Од преосталих 35 одсто планирано је да 20 одсто буде подељено на основу пласмана, а преосталих 15 одсто на основу маркетинга, као што то чини и УЕФА у Лиги шампиона.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.