Искусни везиста Мирољуб Костић окончао је други „мандат” у сурдуличком суперлигашу. Одмара ових дана код куће и разматра понуде неколико домаћих клубова, надајући се, да можда поново искрсне инострана. Прошлог лета се вратио из Узбекистана, где је носио дрес Алмалика.
– Био сам у клубу из главног града Ташкента, који је леп за живот, али већина других, без обзира на величину подсећа на некадашње провинцијске комунистичке центре. У животу професионалног фудбалера, додуше, нема много слободног времена ни могућности за туристичке обиласке, посебно у великим државама. У Љубљани, док сам играо за Олимпију, ипак сам осетио чари модерне Европе – евоцира успомене Костић, додајући да се у Сарајеву осећао као у Србији.
У богатој каријери у домовини, поред Радникових, бранио је боје нишког Синђелића, Јагодине, Новог Пазара, чачанског Борца и Напретка одакле је и отишао у Узбекистан. На коју ће страну не зна, прелазни рок ће потрајати, али сваки тренер више воли да формира, бар костур тима, на почетку припрема.
– Нормално је то, треба уиграти екипу. С друге стране, ми старији гледамо прво преко границе. Боља је зарада и треба уштедети за пензију, стећи неки капитал за нови живот кад се копачке окаче о клин. Нећу
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.