Момак чија биографија не трпи „већ виђено”. Атипичан по свему – понашању, ставу, елоквенцији... Иза чијих дела се не крије прича о „неком новом”.
Најбољи српски судија Срђан Јовановић, са 34 лета, има већ иза себе фину каријеру. Лигу шампиона, финале ЕП младих, вечити дерби... И ниједан разлог, према сопственом убеђењу, да каже себи: „Добро је, урадио сам много”.
– Волим краткорочне, такозване, микро циљеве, не размишљам далеко. Прво да се домогнем елитне групе, са статусом редовног учесника Лиге шампиона и једног дана судим на СП и ЕП – вели стасити Београђанин, иако са ореолом званично прве пиштаљке Србије, обема ногама на земљи.
Озбиљан судија учи читав живот. Не либи се да пита ни млађе, саслуша савете оних „испод себе”. Девиза на чијим темељима је Јовановић сазрео и изградио каријеру.
– Највећи ментор у мојој каријери био је стриц, такође, Срђан. Имали смо специфичан однос и објективност, којом је скренирао суђење и живот, успела да ме додатно очеличи. Дечачки ентизијазам преточио је у моје успехе. Дочекао је 2015. и ФИФА грб на мојим грудима. Само то, нажалост, октобра исте године преселио се на онај свет. Стричева слика и савети и даље бде изнад мене.
Не либи се да призна – имао је у каријери много узора.
– Свиђа ми се италијанска школа суђења. Колина, Росети, Рицоли... Обожавао сам њихов стил, најлепше дресове, театралне потезе, појаву на стадиону. Високи, углавном преко 1,85, умеју да често скрену фокус на себе, чак и кад наспрам себе имају велика играчка имена на терену. Глумци да позавиде.
У Србији данас, многи из незнања, Јовановића ословљавају „другим Милорадом Мажићем”. Осим ФИФА знака, ретке су додирне тачке, у каријерама, београдског и врбашког арбитра.
Не бих волео да бирам између супруге и суђења
Срђанова супруга Милка – не гледа фудбал.
– Треба разумети посао „жене судије”. Имам срећу да моја супруга схвата и знам колико је посвећена породици и мени. Није то лако. Често у причи на ову тему цитирам Колину: „Не бих волео да бирам између супруге и суђења. Изабрао бих, у сваком случају, фудбал.”
Али, зато тата Срђан најверније навијаче има у тројици синова: Лазару, Вуку и најмлађем Луки.
– Милорада ценим, успеси и године у нашем послу имају непроцењиву вредност. Пут којим се ретко иде! И не сметају поређења са Мажићем, одушевљавао сам се његовим радовима, уосталом, као и својевремено Зорана Петровића, делимично и Мирослава Радомана. Истина је да сам тотално друкчији од Маже, без жеље за било каквим копирањем. Судијске копије не пролазе!
На посебан начин одржава односе са најближим сарадницима – Миланом Михајловићем и Урошем Стојковићем. Без изузетка, од 2017. обишли су скоро читаву Европу.
– Пријатељи смо ван терена, одлично се познајемо. Не само нас тројица, већ и породице. Суботић је са мном већ пету годину редован учесник многих фудбалских догађаја. Миха, иако осам година старији, постао је складна коцкица нашег тима. Обојица примери у сваком погледу. Кад њих нема, у Супер лиги, углавном са мном путују колеге из Београда. Познајемо се годинама.
Стара је прича да најбољи арбитри суде у најнижем рангу. Кад се коло врти, утакмица постаје рутина. Ма колико сложена била.
– На највећим искушењима био сам у Прогару и Баћевцу. Околна, београдска села, увек у себи носе много изазова. На терену и око њега. Да се не лажемо, судија увек воли фудбалски амбијент, адреналин утакмице. Зато и више волим путовања ван Београда, осећам да сам судија, као на пример у Новом Саду. На утакмицама Звезде и Партизана, наравно, увек је лепо.
Ни Звезда, ни Партизан
За кога навија Срђан Јовановић?
– Само за мој тим...
Звезда, или Партизан?
– Нико.
А, у дечачким данима?
– Схватам то питање, иако је неспојиво са фудбалском професијом. На сличан начин саветујем и млађе колеге, да у каријери бодре себе.
А, у Европи?
– На Ајаксовом стадиону. Невероватна атмосфера, велика бука, 52.000 људи на трибинама. Ништа се не чује!
Само једном имао је част да води дуел Звезде и Партизана. Наоко, чудно за најбољег домаћег арбитра. Објашњење?
– Није на мени. Италијани и Шпанци, на пример, за сваки дерби спремају новог судију. Не памтим кад је исти арбитар водио Ел класико. Имао сам част да 2019. судим највећу домаћу утакмицу. За Београђанина, одраслог у главном граду, била је то велика част, после четири године интернационалне каријере. Задовољан сам учинком у том мечу!
Можда у јуну упише још један у каријери, први са куп предзнаком, такође и без навијача.
– Најбитније да се првенство наставља, не памтим дужу паузу. Спреман сам, са тимом, за суперлигашке, потом и европске утакмице. Одржавали смо форму на различите начине, трка може да крене...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.