Владан Милосављев, драгуљ у мору српских бисера, у јуниорским данима. Драгуљ којег је пожелела и добила Црвена звезда.
По раскиду уговара из Љутице Богдана, одбегао је у другу лигу Чешке понесен жељом да ван Србије покаже да ли је кадар за велика дела.
Глад за доказивањем и новцем је, баш као и у многим другим примерима, учинила своје. Сад је један од значајнијих играча у везном реду Инђије.
А, све је почело на Бањици. У уводним годинама актуелног века причало се да тамо у Раду постоји један мали, који претендује да постане велик играч.
– Била је то љубав на први сусрет – сетно вели, Милосављев.
– Деценију, све до пунолетства, провео сам у школи Грађевинара. Занимљиво, у кадетима и омладинцима ме је тренирао садашњи шеф Александар Јањић. Ето, шта је судбина ха, ха...
Један позив је, затим, променио све...
– Митар Мркела, тад директор Омладинске школе Црвене звезде, контактирао је Ранка Стојића и убрзо сам се преселио у Љутице Богдана 1а.
Позив из Црвене звезде је за многе, био и остао, понуда која се не одбија. Ипак, не и својевремено за Владана Милосављева који је из својих разлога могао лагано да каже „не”.
– Пријало је кад сам чуо да се Звезда интересује за мене. Није то мала ствар, али... позив сам одбио. Ранко Стојић, тад први човек Рада, убеђивао ме је месец дана да би требало да одем и на крају сам отишао – открива Милосављев. И, као јуче да је био 26. јун 2006... Професионалне уговоре смо потписали Ненад Томовић, Филип Ђорђевић и ја.
До парафа на верност водио је једноставан пут...
– Прикључен сам омладинцима, погодило се, у време турнира у Вијаређу и Белинцони. Све од себе сам дао у утакмицама с Јувентусом, Андерлехтом, Миланом, Депортивом... поједине и решио.
Теже је било у првом дуелу с матичним клубом.
– Мом Раду смо гостовали у последњем колу омладинске лиге... Немојте питати како сам се осећао, за то речи не постоје. Емоције сам, ипак, оставио по страни и постигао оба гола. Клубу у ком сам све научио све, на дан кад је славио титулу!
Барут пуне Маракане никада није осетио...
– Наредне сезоне сам отишао у Рад, као позајмљени играч. После ме је пут одвео у Вардар, на иницијативу Дарка Панчева. Ређале су се позајмице, тако да нисам дебитовао у првом тиму Звезде. У то време је један од тренера био Марко Перовић, људска и играчка величина, те сам после разговора са покојним Гораном Буњевчевићем одлучио да напустим Звезду и одем на пробу у Чешку.
После играња по белом свету, обрео се у Инђији и први пут од одласка из Љутице Богдана 1а са саиграчима супротставио бившем клубу. Јесенас...
– С обзиром на то да нисам дебитовао за први тим, није било повезаности ни претераних емоција. Већ је много пута причано о томе шта се десило у том мечу, једноставно, грешке се дешавају и сматрам да судија није имао намеру да нас оштети.
Реванш у сремској равници и „бомба” - 1:1!
– Могуће је да су црвено-бели стигли по принципу „лако ћемо”. Притисак је био на нама и сматрам да смо се сјајно издигли изнад ситуације. Рекао бих и овако: показали смо зубе Црвеној звезди!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.