Редакцијски, субјективно посматрано, „најнезахвалнији” задатак је освежити сећања на величанствен успех Црвене звезде у Барију, након 29 пролећа. Стопут рефрешован и огољен до сржи.
Све приче су досад обнародоване о недомашивом подвигу Стевана – Дике Стојановића и компаније, томови текстова, фељтона, мемоара, научних радова, стихова, сценарија... већ исписани. Прелепе ре-чи за митску и древну грађу обликоване у високом стилу – потрошене.
Одакле започети сторију о лоптачком „великом праску”, о ширењу простора најзначајнијег споредног универзума? Бесконачно малог у прошлости, садашњости и, како изгледа, у будућности за источное-вропске клубове.
Опет, бити актуелан и надасве занимљив!? Црвена звезда, као и Стеауа, очито се није одупрела сопственом гра-витационом колапсу, с годинама испостила своједобно масивно језгро и постала „црна рупа”.
Насупрот томе, главни јунаци финалног фудбалског епа 1991. достојног и Хомерове „Илијаде и Одисеје”, без споредних ликова, уживају и данас у слави фудбалских великаша као и звездане ноћи 29. маја на стадиону „Свети Никола”.
Први међу једнакима је наше немерено благо, голманско. Владајући монолит, у Звездиној колевци зањихан. Капитен и за почетак приче пикантан детаљ – медијски најексплоатисанији у генерацији од 24-каратног злата. Због траке или нечег другог, што не зна јавност...
– Тајни нема, а разлога сијасет – ауторитативно уверава Стојановић.
– Рецимо... што сам од четрнаесте живот везао за Црвену звезду, као играч и спортски директор. Оформио менаџерску агенцију на стадиону, отворио кафић. Или, новинарима увек био доступан. Можда и што сам обележио финалну утакмицу, први подигао „ушати трофеј” као капитен српског клуба. Можда... и, што се нисам продао!
Алудирате на позамашну понуду газде Олимпика Бернара Тапија, уочи финалне утакмице?
– Било и прошло...
Све малопре изречено стоји... Међутим, руку на грб, ипак нисте били прва ведета тима?
– Нисам ни желео – енергично реплицира стваралац епохе Дика, од милоште.
То што нисте били највећа звезда тима, разумљиво, није играч-ке и људске квалитете чинило и мање вредним. Али, можда... с ове временске дистанце понекад жуља, попут камичка у копачки?
– Неее... стварно. Задовољан сам препознатљивошћу, ондашњом и садашњом. Безмало дан не прође без заустављања на улици, фотографисања.
Ваша равнодушност је надошла с годинама или сте одувек релаксирано живели у сенци Деја, Робија, Панчева, Бине... Михе?
– Никад нисам био љубоморан и са завидношћу гледао на колеге. Напротив, свуд истицао њихово енормно фудбалско мајсторство и трудио да најбоље одрадим сопствене обавезе. Схватио у време одрастања и фудбалског стасавања с десет година старијом Пижоновом генерацијом да нечија битност у датом тренутку није зависила од количине појављивања у медијима већ учинка на терену, искључиво.
Зар није у човековој природи да буде лидер, првопоменути?
– Вођа сам био на многе начине, што казах: без истицања у јавности. Да нисам – ребусно и недоречено вели.
Да нисте..?
– Велика је загонетка да ли бисмо стигли до Барија – одсечно и поуздано тврди.
– Судари би били неизбежни, сукоби безмало свакодневни ха, ха...
Како?
– Просто: што већа звезда, већа и сујета.
Можда у томе лежи одгонетка: откуд подебели вишак гласова од у јавности фаворизованог и већ виђеног капитена – Дејана Савићевића?
– Пре бих рекао у мом дугом стажу на Маракани, ништа мање у добром односу са свим клупским структурама, сталожености у посредовањима и решавањима многих ситуација са Цветковићем и Џајићем. Речју: био сам умешно уклопљена спона са три крака ха, ха...
Томе је, наводно, кумовао Драгиша Бинић?
– Могуће... Добио сам 18 гласова, од 22. Мој дао Слободану Маровићу, преостала три су и данас мистерија ха, ха...
Бинић се очевидно много питао у свлачионици, познато је, главни даса био и ван стадиона?
– Јесте, јесте... Специфичан лик и веома поштен, без имало разумевања за неправду. Не само на терену већ и у комуникацији с Љупком, управом. Са свима ха, ха... Стално сам „горе“ морао нешто да „пеглам“, што је интересантно: увек је био у праву!
Кад се осврнете, колико је питоми карактер допринео да нисте адекватно материјализовали референцу капитена првака Европе и отишли у већи клуб од Антверпена?
– Много је фактора утицало, превасходно грађански рат у СФРЈ и економска криза у најави. Одлучујући, разговор с мени драгим и екстра обавештеним Владимиром Цветковићем и савет: иди, овде неће бити добро. Поучен Цвелетовом препоруком одабрао сам Антверпен, конкретнијег у преговорима од такође веома озбиљног Овиједа. И, верујте, нисам погрешио. Напротив. Играо сам друго европско финале 1993, у Купу купова с Пармом. Јесмо изгубили, али и ушли у историју најстаријег белгијског клуба. Деца су се тамо родила, добила држављанство. Ја, стекао пријатеље за сва времена. Заволео Антверпен... мој други Београд. Отворио свет, уздуж и попреко.
Чудновато, претходно нисте и врата државног тима!?
– Бизарно, да. Први голман сам био у млађим репрезентативним селекцијама, бранио на Олимпијским играма у Сеулу и неколико пријатељских утакмица у време селекторовања Милоша Милутиновића и Тодора Веселиновића. С Драженом Ладићем делио епитет најбољег голмана Југославије, уочи Светског првенства у Италији. Али... Ивица Осим је тамо повео Драгоја Лековића и Фахрудина Омеровића. Први је био резерва Саши Петровићу у Будућности, потоњи Горану Пандуровићу у Партизану! Да буде гротескно: њихово позивање правдао намером да би релаксирао Томислава Ивковића!?
Тиме је обезвредио и Лековића и Омеровића?
– Кога је било брига... комбинације, знало се, битније су биле од квалитета. Нисам оћутао, отад и запечатио репрезентативну судбину. Међународне санкције су, потом, учиниле своје... и, године моје ха, ха...
Звезда трећа најбоља свих времена, нисам знао...
Усхићено је реаговао на промоцију његове генерације у трећи најбољи тим свих времена, у анкети престижне „Марке”.
– Иди, бре... нисам знао! Испратио сам номинацију, не и окончање гласања. Промакло је... не знам како?! Врх... изузетан успех, као да смо први. Звезда, одувек сам говорио, требало би стално да се пореди с Барселоном, Реалом, Јувентусом... Јунајтедом. Ниво је, тај.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
