Марко Девић: Збогом фудбалу, али само на терену

0

- Са ове дистанце, ипак, не могу више себе да мотивишем, да дођем на стадион у 15 часова, да ми тренинг почне пола сата касније - признао је Девић

ФОТО: Д. Јовановић

Фудбалски живот многе није миловао, или је знао само благо да их помази, једном у десет година, некима је пут био посут цвећем.

Поред оног најмириснијег друма живео је Марко Девић скоро две деценије. И уживао! Није у детињству ни сањао да ће толико високо да узлети, чак до Европског првенства 2012. у „његовој” Украјини.

Ових дана рекао је себи испред огледала – крај, нема даље. Само у копачкама. Последњу фудбалску кривину оставља, каже, иза леђа.

Ситуација са коронавирусом и уговор са азербејџанским клубом до лета утицали су да донесем овакву одлуку. У питању су и фудбалске године, 36 сам некако прегурао – осмехну се увек ведро београдско дете.

То би било то, човек у 37. години почиње да размишља о неким другима стварима, животним и спортским изазовима. Са ове дистанце, ипак, не могу више себе да мотивишем, да дођем на стадион у 15 часова, да ми тренинг почне пола сата касније. Како да играм на максималном нивоу, са друге стране сам професионалац што обавезује да пружаш сто одсто могућности из дана у дан, ту је и породица... Сео сам, размислио и једноставно – збогом фудбалу. Само на терену.

Рекао је много на зеленом правоугаонику, вероватно ни сам не слутећи да ће да надмаши и играче о којима су стручњаци у млађем узрасту имали висока мишљења.

Нисам очекивао више од 16 година лепе каријере у иностранству. Срећан сам и поносан, наравно. То су велике ствари за мене. Много лепих момената пролазило ми је кроз главу, као да сам јуче дебитовао у сезони 2001/02. за моју Звездару у ондашњој Првој лиги, против Црвене звезде, Партизана, Војводине... Пролете време, за час. У децембру 2004. отишао сам из Вождовца преко границе, отворио врата Украјине, закорачио у Харков, драг град! На срцу ми он стоји од тад, тако ће бити док сам жив.

Озбиљан човек увек има план – дневни, недељни, месечни...

Прво одмор, да мало сложим коцкице. Из ове перспективе бавићу се менаџерским послом, за почетак, па ћу да сагледам све остале могућности. Волим и шах да играм, биће отварања табле, слагања фигура. Више сам, ипак, за игре са лоптом. Инструменте не свирам, бићу менаџер, затим тренер. Имам „А” лиценцу, у плану је да похађам и курс за стицање највише тренерске дипломе. Само да ви-дим у којем ће смеру све да иде, наћи ће се простор за млађе фудбалере, првенствено, путовања су неизбежан део живота агента, тај посао је далеко мање стресан од тренерског – отклонио је дилему Девић.

 

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру