Остоја Стјепановић (35) један je од ретких, светлих примера да се до фудбалских висина може стићи упркос не игрању за Црвену звезду или Партизан у сениорској конкуренцији.
Везиста Рада, фудбалске кораке учио је у Македонији Ђорђе Петров, да би се са 16 година отиснуо у једну од најбољих балканских школа фудбала – Партизанову.
- Био сам члан Партизана шест година, рачунајући омладинску школу, Телеоптик и први тим. У то време ишао сам на позајмице у источно Сарајево, Врање, Вардар и Чукарички. Ником из црно-белог табора не замерам што нисам добио шансу у првом тиму. Већ сам, захвалан Богу, што ми је пружио прилику да проживим кроз каријеру лепе тренутке. Наравно, остаје жал, јер као дете имате идеал и стремљење да би добијете већу минутажу и шансу у клубу у којем сте се школовали у млађим категоријама. Признајем, у том тренутку је деловало страшно што нисам део Партизана, али после ме је живот однео на другу страну и понављам ништа не замерам никоме – истакао је Остоја Стјепановић искусни некадашњи репрезентативац Македоније.
Стјепановић не заборавља ко је препознао његов таленат и препоручио управи црно-белих да га ангажује, а тада је још увек био дечак.
- Са Македонија Ђорђе Петров учествовао сам на турнирима у Србији, Београду, Бугарској, а ту је Партизан био редован. Намештало се тако да сам готово увек био један од најбољих у екипи, одскакао. Пар пута се причало да пређем у Београд, али, с обзиром да сам јединац, родитељи су одуговлачили . Са 16 је било сад или никад, преломили су и задужио сам Партизанов дрес. Заслужни су Никица Клинчарски и Звонко Живковић, који ми је био и тренер. Долазак из Скопља у Београд је био тежак. Главни град Македоније је мањи. На тренинге и у школу сам ишао пешке тамо, што сам заменио путовањем аутобусом од 45 минут. Такође, морао сам да се храним у ресторану Партизана. Све је било другачије.
Ипак, садашњи везиста Рада вредност је доказивао у Београду, али у дресу Чукаричког у време кад је бело-црне предводио чувени тренер Драгослав Стјепановић, а руководио клубом Саша Михајловић.
- Од свих позајмица највише сам времена провео на Бановом брду - годину дана. Период под Драгославом Степановићем памтим, као врло леп. Имали смо фину екипу. Поред мене било је још пар играча на позајмици из Партизана. Саиграчи су били Нађ, Вилотић, Окука, Босанчић... После епизоде у Чукаричком нисам више био у српском фудбалу. Не бих могао да кажем да ми је жао што није било више година у Србији, јер сам проживео лепе тренутке кроз каријеру ван српских терена. Међутим, задовољан сам што сам на крају добио прилику да завршим каријеру у граду у којем ћу остати са породицом да живим Београду, захваљујући Раду.
Породица Михајловић важила је за посебно „галанту“ у фуд-балском свету, што је потенцирао и тренер Степановић.
- Саша Михајловић је водио клуб. Волео је да држи састанке са играчима, стручним штабом и дели премије. Био је коректан. Волео је да плати успех.
Кад се баци поглед на биографију Стјепановић, могу се наћи клубови као што су Матерзбург, Тазар, Висла Краков, ОФК Београд, АЕЛ, Сласк Вроцлав.
Добре игре у клубовима наплаћене су кроз 15 утакмица за државни тим за који је Стјепановић дебитовао 14. новембра 2012. на сусрету са Словенијом (3:2).
- Репрезентација Македоније сад има реалну шансу да се пласира на ПЕ. Направљен је добар резултат у Лиги нација. Шансу су им подједнаке као и Србије. И кад сам играо за национални тим било је играча који поседују квалитет, али и оних који одскачу. Ипак, недостајало је да се склопи атмосфера са селектором или осталим играчима да би се постигао запажен резултат.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.